Избјеглички дани Илије Кудре из Горњих Гареваца

ПРИЈЕДОР - У избјегличкој колони, октобра 1995. године, родни Дабар код Санског Моста, са малим завежљајем, заувијек су напустили супружници Илија и Aнђа Кудра.

Илија  се давно  помирио са судбином да нема гдје да се врати, јер му је имовина у потпуности уништена и да је вријеме да живот започне на новом мјесту и са новим људима.

- Пребацивали су и мене и бабу из мјеста у мјесто, и ево, скрасио сам се овдје у малом насељу Горњи Гаревци, међу мени сличнима - тешка срца и нерадо о томе говори дјед Илија, који данас има пуних 70 година.

Живот га никад није мазио, па вели, и нема шта посебно о себи да каже. Ипак, подсјећа да је све било љепше и лакше док је његова Aнђа била жива. Умрла је прије двије године и од тада његов живот добија други смисао јер је остао сам.

- Уби ме самоћа. Aнђа и ја, нажалост, нисмо имали дјеце, али смо се лијепо слагали. Живјели смо једно за друго - говори дјед Илија.

Илија је већ одавно пензионер и живи скромно. Годинама је радио као тесар и био врсни мајстор, знали су га сви у селу. Ништа му није било страно, од градње куће до израде најобичнијих ситница од дрвета. Та вјештина и знање су му помогли да готово ни од чега себи сагради малу кућу у Доњим Гаревцима код Приједора. То му је сада све што има у животу.

- Темељ за праву кућу саградио сам прије неколико година уз помоћ брата који живи и ради у Љубљани. Сада више нема шансе нити наде, а немам ни воље да себи градим нови дом. Једина утјеха ми је мала башта без које једноставно не могу - прича нам Илија.

Каже да је одувијек волио да сади поврће и да, на крају, себи обезбиједи нешто хране. Ове године кромпир је, додаје овај чича, добро родио. Њему се највише и радује и не намјерава да га продаје јер, каже, ваља преживјети дуге зимске дане.

- Једино не знам шта ћу са оволиким паприкама, ако ништа друго, подијелићу их по комшилуку, нека жене кувају ајвар - каже вриједни Илија и додаје да тако, мало уз рад, мало уз одмор троши свој старачки живот.

Нада се огрјеву

Нада се, ускоро, да ће му из Удружења избјеглих и расељених лица, довести обећана дрва и тиме ријешити његову велику бригу за  зимске дане који долазе.                                                                                              

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.