Из аутобуса под пластеник

РОГAТИЦA - Божидар-Бобан Перишић (46) из насеља Крмчићи надомак Рогатице по занимању је металац - машинбравар, али је као кондуктер у аутобусима бившег рогатичког “Технотранса”, радио од 1982. па до 2005, када је његово предузеће отишло у стечај, а он и други радници остали без посла.

- Да се склоним са улице и обезбиједим егзистенцију себи и породици провео сам доста бесаних ноћи. Све што смислим ноћу, у воду пада већ са зором, и тако ми је вријеме пролазило. Био сам к'о муха без главе. A онда, на приједлог неких мојих пријатеља из Пожеге код Ужица, одлучио сам се за нешто што је  мени и мојој породици било  сасвим непознато - пластеничку производњу поврћа - прича Бобан Перишић.

Он и супруга Валентина, додаје, први пластеник подигли су 2005. Наредне године никао је још један, и тако један за другим. Сада их  имају седам на преко хиљаду и двије стотине квадрата земљишта. У почетку производили су само  парадајз. Убрзо су производњу проширили на краставац, а од ове године у пластенику имају  и врло квалитетну паприку - бабуру за пуњење.

Лани су из четири пластеника купцу ДОО “Деспот” у Рогатици,  испоручили преко 11 тона парадајза и краставаца на обострано задовољство. Још кад би потрошачи знали разлику између Бобановог и оног парадајза, који “преко ноћи” поцрвени и дође Бог сами зна одакле, било би им, каже, још боље.

Поврће које ова породица узгаја, потпуно је здрава храна, без икаквих хемијских примјеса,  осим третирања против пламењаче као јединог лијека против ове опаке биљне болести. Све остало је природно, укључујући и стајско гнојиво, које Перишићи  обезбјеђују из властите штале.

- Aко ипак шта запне, ту је телефон или позив у госте пријатеља из Пожеге, Миливоја Марковића-Рубу. Он је “идејни творац”, а ја неимар свега што смо ми постигли - рече Бобан Перишић.

Пошто производња поврћа у брдско-планинским предјелима, какво је и подручје Рогатице, има сезонски карактер, да би могли преживјети и мирно спавати, Перишићи су морали тражити и додатни извор средстава. Нашли су га у држању крава и производњи млијека. Почели су са једном, а сада већ имају пет музних крава. Ових љетних  дана они мљекари у Сокоцу, који послују у саставу сарајевског “Милкоса”,  испоручују по 80 литара млијека. У мају су  са премијом за млијеко наплатили око хиљаду и 800 марака.

Како Перишићи у властитом посједу имају само три дунума земље, они сијено за исхрану крава, кога им са садашњим бројем грла треба најмање два вагона, обезбјеђују куповином, или  узимањем под закуп туђих ливада ради кошења траве. У циљу лакше, једноставније и здравије  производње млијека, а уз помоћ и подршку “Милкоса”,  купили су електричну музилицу и лактофриз.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.