Историја у Повељи бана Нинослава

РОГAТИЦA - Педесетпетогодишњи професор историје у пензији Стево Ђуран са егзодусом Срба из Сарајева дошао је у Рогатицу и донио 400 књига. Једна од њих је и "Повеље Матије Нинослава бана босанскога и народност његових поданика", која је штампана у Бањој Луци 1912. године.

- Према оном што пише у овој малој али, по мом схватању, за Србе злата вриједној књижици, нема дилеме: Босна је одвајкада била српска земља. Тако су је словили и у Папској курији за коју је назив Србија био исто што и Босна са својим областима: Врхбосна, данас Сарајево и околина, Соли, чије је сједиште била Тузла, Усора, Борач као простор од Власенице и Сребренице до Вишеграда, Доњи краји који су се простирали између и око Сане и Врбаса, и Завршје (Западне стране) тамо гдје је Гламоч, Ливно и Дувно – нагласио је Стево Ђуран.

Према његовим ријечима, књигу је издала Штампарија "С. Угриновић и синови", а својевремено ју је купио у једној антикварници у Сарајеву од продавца који вјероватно није ни знао њену вриједност.

Он је додао да му је то најдража књига. За непуне двије године са својих осамдесетак пожутјелих страница и факсимилом обје повеље бана Нинослава, ова књига ће навршити вијек живота. То је у овим нашим крајевима, који су ко зна колико пута разарани и уништавани, велика ријеткост.

Има Стево и доста других вриједних књига. Међу њима је и "Хомер и Библија" коју је он написао и издао у Рогатици 2000. године.

- То је збирка тумачења грчких митова и Илијаде, а посветио сам је српско-грчком пријатељству, с циљем да се на неки начин одужимо племенитом грчком народу, његовој прошлости и величанственом доприносу који је дао човјечанству – прича Стево.

Стево је са оцем Ђорђом, познатим вртларом Земаљског музеја у Сарајеву, и мајком Савком, у Рогатицу стигао 1996. године и ту су свили породично гнијездо у улици Милоша Форцана.

Кад су морали напустити Сарајево и породичну кућу у Пионирској долини, Ђурани су оставили многе вриједне ствари, али су, умјесто њих понијели књиге, Ђорђо о биљу, а Стево из историје.      

Од Кулина бана

"Повеље Матије Нинослава бана босанскога и народност његових поданика" доноси историјска факта, чињенице, које неки покушавају да оспоре о томе чија је Босна била у вријеме Кулина бана и његових насљедника сина Стефана и унука Нинослава који су владали Босном крајем 12. и у 13. вијеку, односно у годинама прије доласка Турака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.