Интернет опасности за младе: Свако четврто дијете среће непознате особе

САРАЈЕВО - Више од 54 посто дјеце и младих узраста од 14 до 25 година било је подложно не примјереној комуникацији једном или више пута са потпуно непознатом особом посредством дигиталних уређаја.

Посебно алармантно је то да је 85 посто дјеце и младих комуницирало с непознатом особом, 15 посто дјеце је послало слику непознатој особи, а свако четврто дијете је пристало да се уживо састане с потпуно непознатом особом коју су упознали посредством интернета.

Шта дјеца раде

Показали су то резултати посљедњег, недавног, истраживања Центра за сигурни интернет БиХ, које је за „Дневни аваз“ подијелила директорица ове организације Амела Ефендић. Како нам је казала, чак 83 посто испитаника нису пријавили насиље којем су били изложени, а сви подаци које су добили, нагласила је, прилично су узнемирујући.

- Нажалост, 43 посто дјеце проводи више од пет сати на интернету, а 15 посто њих то чини више од осам сати дневно, што је страшно. Углавном приступају интернету с мобилног телефона њих 98 посто. Више од 90 посто њих каже да им родитељи не ограничавају никакав приступ дигиталним уређајима, а 50 посто дјеце каже да родитељи не знају шта раде на интернету. Још је горе то да је више од 90 посто дјеце рекло како сматрају да наставници не знају шта дјеца раде на интернету и у случају да сумњају да су жртве насиља или да јесу жртве насиља на интернету, само седам посто дјеце би се обратило наставницима, а родитељима свако друго, што ипак охрабрује - изнијела нам је Ефендић.

Забрињавајуће је то да 12 посто дјеце не би никоме рекло да су жртве насиља, а поготово то да њих више од 65 посто не би пријавило полицији.

- Страшно у свему томе је да дјеца имају јако пуно профила на друштвеним мрежама. Више од 50 посто дјеце и младих има више од девет профила на друштвеним мрежама... Сви ови подаци су нас јако узнемирили и, заправо, пошто се Центар бави едукацијом и превенцијом, нама су поразавајући. Поготово када је ријеч о томе колико времена проводе на интернету и колико наставници и родитељи мало знају о томе. Ми годинама радимо на томе и још нисмо досегли довољно велики број ни младих ни родитеља ни опште популације да бисмо ефикасно утицали на њихово коришћење интернета и на то на који га начин користе. Имамо и позитивних података, наравно, о томе колико смо спречили не примјерених комуникација, колико смо успјели да утичемо на то да дјеца сигурније користе интернет, али с друге стране, сматрам да су ови подаци из истраживања алармантни - нагласила је Ефендић.

Забрињава, навела је, што наше власти и доносиоци одлука, који би требало да креирају политике на којима ће се више радити на дигиталној медијској писмености, готово ништа не чине.

- Никако да успијемо објаснити и научити наше доносиоце одлука колико је важна превенција у дигиталном окружењу и поступање за сву нашу дјецу. То апсолутно није приоритет, а дјеца би требала бити приоритет - поручила је Ефендић.

Едису Демић, социологињу и педагогињу, предсједницу Удружења „Дигнитет“, не изненађују подаци из истраживања Институције омбудсмана за дјецу у Републици Српској у текућој школској години, које је показало да је свако треће дијете од непознате особе примило позив, поруку или чак приједлог да се сретну уживо.

Неприкладан садржај

То важи за цијелу БиХ. Аларми су већ одавно упаљени, а, нажалост, постајемо друштво гдје се праве вриједности које нису друштвено добре. Данас је најтеже бити дијете. Дјеца се сусрећу с различитим изазовима у стварном, али и дигиталном окружењу. Када комуницирамо с дјецом, отворено нам кажу да примају такве поруке, али истовремено износе оправдање да они то блокирају. Често примјећујемо да причају као да се некоме другом нешто догодило, у смислу да су примили неки неприкладан садржај, а у суштини говоре о личном искуству. Многима је то тешко изустити и потичемо их кроз различите садржаје да проговоре о свему томе и да затраже заштиту - казала је Демић за „Аваз“.

Нагласила је да велику улогу имају родитељи, који су о том питању, како је навела, у своје врсном застоју.

Једни се превише заштитнички односе према дјеци и не желе озбиљно сагледати ситуацију, а други занемарују дјецу. А дјеци треба објаснити зашто нешто није добро и зашто није друштвено прихватљиво. Нажалост, механизми заштите су нам дискутабилни и системски се све то гура под тепих - мишљења је Демић.

4.500 пријава

- Од 2010. године имамо СОС линију за пријаву не примјереног садржаја и сваког облика насиља онлайн. Више од 4.500 пријава смо до сада примили посредством те линије – казала нам је Ефендић. 

Центар, иначе, има потписане споразуме с ФУП-ом, МУП-ом РС и Полицијом Брчко дистрикта.

Једни се превише заштитнички односе према дјеци и не желе озбиљно сагледати ситуацију, а други занемарују дјецу.

Аларми су већ одавно упаљени, а, нажалост, постајемо друштво гдје се праве вриједности које нису друштвено добре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.