Имају свега осим струје

Берковићи - Иако многи не могу да замисле како би живјели један дан без струје, веш машине, телевизора, шпорета, у кршевитој Херцеговини још има села у којима живот као да је стао прије сто година. У селу Кубаш, поред Берковића, мјештани раде уз светлост петролејске лампе, јер овдје никада није било струје.

Породице Грбо, Скочо, Барбарез, Миливојевић и Пивац, које никада нису имале струју у кућама, свако вече могу да виде свјетлост берковићке расвјете и да тешка срца посматрају како нормално живот тече на само три километра од њих.

- Већ одавно смо заборављени од свих. Када су давних 70-их година прошлог вијека даване паре за допринос од којих се доводила струја у села, и ми смо одвајали као и сви остали, али струје нема до дан-данас - каже Косто Пивац и додаје да су се у више наврата обраћали електродистрибуцији, али нико није чуо за њихов вапај.

- Сточарство нам је једини извор прихода, али немамо гдје да  чувамо сир и млијеко, па нам многи производи пропадају - прича Пивац, од којег се мало подаље, каменим друмом, долази се до породице Грбо, која такође живи од сточарства.

- Прије почетка рата обећали су нам струју од Љубиња, па су сељани направили акцију, ископали рупе, тамо гдје је траса требало да иде, али од струје ништа - прича Слободан Грбо.

У сљедећој крашкој вртачи смјештене су куће Скоча, одакле се види читава дабарска котлина и све њене сијалице.

- Не жалимо се на живот толико. Радимо пуно, имамо свега осим струје. Много би нам значило да љети не морамо да просипамо млијеко јер немамо гдје да га чувамо - прича Јово Скочо, док повелико стадо коза, оваца и крава пасе око њега.

Љети ложе ватру

- Послије струје највећи проблем вода. Чатрње су полупразне и стоку гонимо на велику локву да се напоји. Добро би нам дошла струја да коначно ову петролејку замијенимо. Није овдје љети хладно, али мора да се ложи јер нема струје, а треба нешто скувати - каже Јово Скочо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.