Илија Поповић преживио 21 лом и 12 операција

СРБAЦ - Двадесетдеветогодишњи Илија Поповић из србачког села Дворине већ готово двије године је непокретан послије тешке саобраћајне несреће, у којој се мотором директно сударио са комбијем. Задобио је 21 прелом на обје руке и ноге, куковима, кључној кости и носу, послије чега је оперисан.

Иако му љекари нису давали велике шансе, Илија се извукао из коме у којој је провео три дана и почео борбу за живот која траје до данашњег дана.

- Имао сам живот какав се само може пожељети, уз солидну плату и кредите подигао сам кућу и стекао породицу. Уз то сам купио и моћан мотор са којим сам кренуо на моторијаду у Добој и тада се све промијенило - прича Поповић.

Од маја 2008. године оперисан је 12 пута у Градишци, Бањој Луци и Београду, примивши чак 12 литара крви, а колико је стање било озбиљно, свједочи чињеница да му је у више наврата пријетила ампутација десне ноге.

- У једном тренутку сам потписао да сам спреман и на тај корак уколико буде било потребно, али хвала драгом Богу што ми је пружио још једну шансу да поново станем на своје ноге. Aли, за то ће ми требати још најмање шест операција на Бањици, послије чега слиједи вишемјесечна рехабилитација - прича Поповић.

За операције и болничко лијечење до сада је потрошио око 25 хиљада марака, што га је, поред стамбених и других кредитних задужења, довело на ивицу беспарице. Послије умањења плате због боловања и одбијања рате кредита, његова мјесечна примања су се свела на невјероватних 1 марку и осам фенинга.

Илија је пуних 11 година запослен у Оружаним снагама БиХ и по чину је старији водник у чети за уништавање заосталих неексплодираних убојитих средстава у Бугојну, која припада Деминерском батаљону у Сарајеву. Шест мјесеци провео је у Ираку као припадник ОС БиХ, инструктор је пливања и скијања, а чак 15 пута је био и добровољни давалац крви.

- Иако никада нисам био социјални случај, сада сам присиљен да тражим помоћ свих добрих људи који су спремни да помогну. На сву моју муку, ових дана су хтјели да ми искључе струју због заосталих дуговања, а да не говорим да ми сваког мјесеца треба најмање 500 марака за лијекове и одлазак на преглед и операцију у Београд - каже Илија.

Жеља

- Да ми није супруге Зорице, синова Николе и Немање, као и родитеља Ранка и Живанке, не знам како бих све ово издржао. Највећа ми је жеља да будем уз своју дјецу у њиховом одрастању и вратим се на своје некадашње радно мјесто, јер мислим да за то још увијек имам и снаге и воље - каже Илија и позива све хуманисте да му помогну уплаћивањем средстава на број текућег рачуна у Уникредит банци број: 3383802502239624.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.