Игранке и смијех рецепт за дуг живот

Прњавор - На стотом рођендану Божице Савковић из Штрбаца код Прњавора окупило се више од двије стотине њених потомака, рођака и пријатеља, који су уз игру и пјесму обиљежили улазак Божице у нови вијек.

Посебно весела била је старица, којој су честитке стизале са свих страна. Расположена, распјевана, спремна за шалу, радује се “гужви” у слављеничком амбијенту.

- Нема неког посебног рецепта за дуговјечност. Срећна сам сваког мог рођендана јер ми долазе дјеца, унучад, познаници, тада заборавим на све проблеме - прича Божица, која се на тренутак вратила у младост.

- Зачешљам се и умијем, па на игранку, код млина. Ту се веселило сваке вечери. Била сам удата, али сам редовно ишла. Мој свекар се мало љутио, говорећи зашто ја, удата, идем, али срећа па сам имала добру свекрву, која би дјецу припазила док бих се ја веселила на ријеци Укрини. Ех, каква су то времена била - присјећа се слављеница.

Упркос томе, женама на селу, каже, никада није било лако. Родила је дванаесторо дјеце. Првих петоро биле су кћерке, а онда дође на свијет и син Божо.

- У селу се брзо прочуо глас, наша Ћућа, тако су ме звали, родила сина. Била је то огромна радост за породицу и за село - каже бака Божица.

Двоје дјеце умрло је док су били мали, касније остаје и без кћерке Саје, а на граховском ратишту погинуо је син Миле. Бака Божица била је тада најстарија мајка погинулог борца Војске РС. Иако је живот није мазио, старица није поклекла и наставила је да се бори за своје потомке.

Има осморо живе дјеце, Љубицу, Зорку, Неву и Славицу, Божу, Мирка, Славка и Луку. За стоти рођендан приредили су мајци забаву за памћење.

Кажу да ће се слично, или још веће друштво, окупити и догодине, када на рођенданској торти буде број 101.

Поносни потомци

Божичин унук Неђо живи у Београду, али не пропушта бакине рођендане, јер је то лијепа прилика да се присјети дјетињства.

- Велики је ово догађај за све нас. Много је предивних успомена из времена када смо били ту, на окупу, заједно - каже Неђо.

И средњошколка Aнђела каже да је поносна на прабаку Божицу.

- Увијек је била сусретљива и топла према нама, радовала се нашем доласку и за свакога од нас чувала понеки слаткиш или играчку. A тек њене руже, које и данас, послије много година, опстају у дворишту  и заслужују дивљење. Руже су нешто што ме много асоцира на моју вољену прабаку Божицу - каже Aнђела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.