Фото: И Путин пробао крајишку шљиву
Мркоњић Град - Шљивовица домаћина Маринка Рисовића из Бусије код Рибника освојила је велику златну плакету на Седмом фестивалу ракије, који је протеклог викенда завршен у Мркоњић Граду.
Друго и треће мјесто припало је ракији Зорана Радуља из Верића код Приједора и Бори Лакети из Брда код Мркоњић Града.
- У овом дијелу Крајине, али и цјелини у РС производња ракије је, уз хидропотенцијал једна од најјачих привредних грана које морамо искористити. Од наше ракије можемо да створимо свјетски бренд. Шљивовица је врхунског квалитета и потребна нам је помоћ државе да тај потенцијал искористимо и претворимо у развојни замајац овога краја - истиче Рисовић.
За ракију из мркоњићког краја посебно су велики интерес показали купци из Русије, гдје се испод руке шаљу одређене количине шљивовице. Чак је и руски предсједник Владимир Путин када је био у посјети Србији добио на поклон ракију од произвођача Миле Ландеке из Бусија код Рибника.
Стручњаци процјењују да домаћинства у мркоњићкој и сусједним општинама за продају имају више од два милиона литара ракије, што је по тржишним цијенама двадесетак милиона марака.
Слично прича и предсједник мркоњићког Удружења воћара и произвођача ракије "МГ савка" Гојко Јовић, који тврди да домаћинства у општини Мркоњић Град имају на продају више од милион литара ракије.
- Залихе ракије се сваке године гомилају, јер нема организованог тржишта. У подрумима наших домаћина лежи велико неискоришћено богатство. Aко се зна да је литар шљивовице десет марака то је десет милиона марака, а увећано за акцизе и ПДВ приход би се удвостручио. У нашем удружењу већ неколико година интензивно радимо да обезбиједимо стандардизацију и пласман наше ракије, али споро иде јер изостаје значајнија подршка државе - рекао је Јовић.
У оквиру Фестивала ракије одржано је такмичење за градимира у оцјењивању јачине ракије поступком кушања. Титула "градимира РС" припала је Ђури Пећанцу из Дрвара, а Мркоњић Града Мирославу Копузу.
Професор на Пољопривредном факултету у Београду др Нинислав Никићевић истиче да није лако обезбиједити стандардизацију и пласман ракије на западноевропско тржиште.
- Што се тиче квалитета он није споран, јер је око седамдесет одсто ракија у категорији велике и златне медаље. Међутим, проблем су количине, јер купац тражи да се обезбиједи са великим залихама. Уз маркетинг, потребно је порадити и на амбалажи и паковању ракија, које привлачи купца - тврди Никићевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике