Храстов жир на жуљаве руке

ВИШЕГРAД - Касно октобарско сунце измамило седамдесетпетогодишњег Симу Топића из вишеградског села Босанска Јагодина у природу да сакупља храстов жир и преостале шумске плодове.

Старац као да је желио да се стопи са природом. Разбарушена сиједа коса извирује испод прастаре шајкаче, брада од неколико дана, накостријешене обрве прекривају очи али поглед живахан, зрачи снагом и енергијом младића.

Пребирајући жир по храпавим рукама Топић се присјећа да су некад у његовом селу Оџаку код Модриче имућнији сељаци имали на десетине свиња које су радници који су били у најму тјерали у шуму под храстове лужњаке да се нахране, а они да накупе што више жира.

- Храстов жир се даје и говедима и овцама, а о њега се отимају и коњи. Ове године је родио мимо остале па га је много испод храстових стабала у селу Бијела гдје дане проводим сакупљајући га у колица и џакове - рекао је Топић који дневно убере око двије вреће по педесет килограма жира и онда га полако у, како каже "тачкама" вози до своје куће у Босанској Јагодини.

Овај пензионер успут пронађе и понеку крушку такишу, од које се некад у земљаним ћуповима правила туршија, а накупио је и неколико џакова дивљих јабука зукава од којих циједи сирће.

- Е, сирће ти је, за сељака, лијек над лијековима. Пије се по ракијска чашица ујутро за прочишћавање крвних судова "и за притисак" и свака га кућа има у зимници. Посебно је добар за скидање високе температуре - распричао се стрина.

Он објашњава како је много пута спасио прасад кад су се разбољела и имала температуру тако што их је намазао сирћетом и прекрио вуненом крпом. Прасци су, како каже, на старчеву радост убрзо оздравили. Топић је послије Дејтона из Вогошће доселио у Босанску Јагодину.

- Из мог Оџака одем педесетих година у ЈНA у касарну Вогошћа. Кад одслужих војни рок, пишем кући по одијело, а мој отац сиромашан нема пара да га купи и пошаље ми. Куд ћу шта ћу, а немам пара ни за воз, јавим се као добровољац за ватрогасца и тако остадох у Вогошћи. Ту сам се и оженио и пензију зарадио - прича своју животну причу Симо Топић гурајући колица пуна храстовог жира.

Хранљивост

- Жир је некада у јесен био основна храна за товљење свиња за посјек. То је изузетно хранљив плод који се може чувати до прољећа и давати стоци. Свиње га обожавају, као храна је бољи и од кукуруза - објашњава старина вадећи из џака прегршт браонкастих плодова храста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.