Херцеговачко дрво које шапће

Зоран Шукић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Херцеговачко дрво које шапће

Берковићи - У берковићком селу Струпићи, подно брда Кубаша, расте необична воћна врста дрвета оскоруша, за коју многи мјештани тврде да “шапће” .

Стара више од 136 година одолијева зубу времена и памти многе генерације које су сакупљале њене љековите плодове.

Давне 1876. године, чистећи коровом и дрвећем зараслу Aду, да би на тој земљи производили храну од које је трећина ишла тадашњем бегу Зећу, Богдан Пејовић са своја три сина наишао је на чудновату младицу коју је оставио да расте.

- Моји преци су се из Црне Горе населили у Радимљу, више Љубиња. Чувши за то бег Зећо, који је овдје живио, наредио је да се доселе овдје и дао им земљу коју је требало уредити да производе храну, од које је трећина ишла бегу - прича 76-годишњи Видо Пејовић и додаје да је по њиховим причама оскоруша први пут родила послије 20 година, а након тога сваке друге године окитила би се својим плодовима.

Пејовић прича да је некада стабло оскоруше успијевало на сваком домаћинству, јер се вјеровало у љековитост плодова, посебно сушених, који су се кували за чајеве, додавали у мљевено брашно или компот од сухих плодова.

- Колико ја знам, ова оскоруша је најстарија на нашем подручју. У градовима је ово воће готово непознато, па стога многи мисле да је оскоруша ситна мушмула или крушка. Плодови оскоруше се једу само кад угњиле - каже Видо и додаје да посљедњих неколико година није рађала, јер копајући канал за водовод багер јој је пресјекао неколико жила.

- Ове године се окитила плодовима, а у неким крајевима оскорушу сматрају снажним афродизијаком, а жене вјерују да помаже у трудноћи - испричао је Видо.

Пејовић је додао да о оскоруши постоје бројне легенде, а многи мјештани их препричавају.

- Келти су вјеровали да ће ово дрво рећи тајне човјеку који жели да слуша и називали су је “дрветом које шапће”. Кад се плод оскоруше расијече на два иста дијела, добије се унутрашњост у облику пентаграма и стога се вјеровало да треба носити гранчицу оскоруше због заштите од злих сила. Ирска легенда каже да је прва жена на свијету створена од оскоруше - рекао је Пејовић.

Додао је да је оскоруша била храна и лијек наших предака, јер је у старој Aустроугарској држави била заповијест да се мора засадити оскоруша, због глади и здравије прехране дјеце и становништва.

Отпорност

Оскоруша је најдуговјечније листопадно дрво, једна од најотпорнијих врста на аерозагађење.

Њен род не напада ниједан паразит, па зато она и не захтијева никакву заштиту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.