Хендикеп претворио у животну побједу

Србац - Двадесетдеветогодишњи Дејан Ристић из Српца слијеп је од рођења, али га то није спријечило да заврши Филолошки факултет у Бањалуци и стекне звање професора енглеског језика и књижевности.

Он је учинио и корак више уписавши мастер студије ове године и тако показао да га хендикеп не може спријечити у намјери да постане академски грађанин.

- Било ми је тешко на факултету јер сам се суочавао са недостатком литературе за слијепе. Више пута сам пасивно сједио на часу и слушао дискусију професора и студената. Повремено сам на Брајевој машини преписивао вјежбе или текстове, али све је ишло тешко. Понекад сам устајао посрамљен јер нисам могао да пратим наставу - каже Дејан.

Сналазио се како је умио, најчешће је скенирао литературу, пребацивао је у рачунар па преслушавао путем говорног програма. Зато су му професори излазили у сусрет. Добијао је испитна питања на Брајевом писму и успјешно их положио. Међутим, послије неког времена престао је да их добија.

- Да ли им је то представљало обавезу или им је то неко скупо наплаћивао, и данас не знам, али знам да ми је то још више отежало ионако тешке студије - каже Дејан.

Да му прије пет година општина Србац није помогла да набави најнеопходнију опрему, тешко би се одлучио да упише факултет. Фонд здравственог осигурања РС одобрио је набавку специјалног уређаја "Брајев редак" који се прикључи на рачунар и садржај екрана пребацује на Брајево писмо путем специјалне плочице.

- Тако ћу сву литературу моћи буквално да читам, а не само да преслушавам - каже Дејан, који је похађао музичку школу и још од малих ногу заволио хармонику, коју и данас свира.

Тако је 2002. године на такмичењу хармоникаша аматера освојио прву награду жирија и публике. Компоновао је влашко коло, а пише текстове и музику за пјеваче народне музике у РС. Ствара и на енглеском језику.

- Написао сам пјесму "Тхе роад нот такен" и послао на једну интернет страницу за слијепе у СAД, а они су ми одговорили и послали је назад са снимљеном музиком. Одушевило ме и то што су је поставили на свој сајт - каже Дејан.

Да је Дејан свестрана личност свједочи и то да је 2003. године похађао школу латиноамеричких плесова.

- Имам диплому за положен други степен плесне школе "Болеро". И моја партнерка са којом сам играо такође је била слијепа и ово је за нас било непроцјењиво искуство, јер смо показали да за нас не постоје границе - каже Дејан.

A границе је помјерио и прије четири године када је био учесник похода на врх Козарачки камен на Козари.

- Бањалучки алпиниста Петар Пећанац, који је освојио највиши врх на свијету Монт Еверест, улио ми је снагу. Кад сам чуо да је стао на кров свијета, рекао сам себи: "Дејане, мораш се попети на планину" - рекао је Дејан, који није ту стао већ је прије двије године учествовао и на планинарском походу на Мотајицу.

Иако га породица издржава, нада се да ће за њега бити посла јер је по свему доказао да је способан и да има довољно знања и воље да буде вриједан и квалитетан радник.

- Сигуран сам да се за мене може наћи неко радно мјесто, потребно је само да локална заједница и држава покажу мало више обзира, а ја бих се брзо доказао - тврди Дејан, који се нада да ће својим примјером утицати да се промијени свијест људи који унапријед осуђују лица са хендикепом на неуспјех.

- Не планирам да одустанем. То би значило да се сам осудим на живот између четири зида, а то је оно што не желим. Захвалан сам свима који су ми помогли, али бих био најсрећнији човјек да опрему могу купити од својих пара. Хоћу да сам зарађујем за хљеб и надам се да ћу се за то и изборити - каже Дејан.

Интернет и СМС

Да нисмо видјели, не бисмо вјеровали колико се брзо и ефикасно Дејан служи техничком опремом, поготово лаптопом и кућним рачунаром.

Вјеровали или не, али Дејан брже претражује интернет странице од већине људи који имају два здрава ока. Чак и СМС поруке куца невјероватном брзином, јер посједује говорни програм на мобилном телефону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.