Грујо Петрушић у 102. години чита без наочара

СОКОЛAЦ - Иако је закорачио у 102. годину најстарији становник општине Соколац Грујо Петрушић ријетко одлази код љекара. Слух и вид га још увијек добро служе, чак му ни наочаре не требају када чита.

Мада се најбоље осјећа у родним Вранешима, с почетком ове зиме преселио се у Соколац код кћерке Душанке, унука Драженка и његове породице, али ће на прољеће поново у своје село.

Грујо иза себе има богато животно искуство. Памти вријеме аустроугарске власти, почетак Првог свјетског рата и бјежање од "шуцкора", градњу пруге којом су с планине Деветак вожени балвани према Дрини... Био је војник Краљевине Југославије када је убијен краљ Aлександар Карађорђевић, а у Другом свјетском рату учествовао је у првим устаничким акцијама и борби за ослобођење Сокоца. Кад је дошло до подјеле, отишао је с онима који су ратовали за краља и отаџбину.

- На крају рата предао сам се неком Мићу Aшчерићу у Вишеграду. Спровели су нас прво у Сарајево, а онда на присилни рад у Зеницу. Ту сам остао три мјесеца, до амнестије, на Илиндан - присјећа се Грујо.

Бавио се пословима које је живот наметао, у условима који њему, као ни многим другим горштацима у овим крајевима, нису били наклоњени. Грујо је то описао једном реченицом: "Био сам добар пољопривредник".

Ријетко је одлазио љекарима. Прије неколико година, у Клиничком центру Касиндо имао је операцију, којом му је скинута мрена с очију. Био је, кажу, најстарији пацијент који је оперисан на Офталмолошком одјељењу те клинике. Операција је очигледно била успјешна, јер Грујо чита новине без наочара.

- Дуван никад нисам пушио, а у кафане сам ријетко залазио. Дешавало се да попијем понеку чашицу, али се нисам опијао - вели Грујо.

Једноставна је и његова порука о томе како се носити са животним искушењима.

- Не упуштај се у оно што не ваља кавгу, свађу, тучу... Иди право и поштено - каже Грујо.

Потомци

Грујо је окружен пажњом својих потомака. Ове зиме друштво му је најчешће правио праунук Петар.

- Добар је мој дјед. С њим понекад играм "таблића" и гледамо филмове. Моји другови из разреда долазили су да би поразговарали с њим - каже Петар.

Грују, очигледно, прија дружење са младима, па није пропустио да каже: "Поздрављам Петрове другаре".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.