Грујо Петрушић, најстарији становник општине Соколац

СОКОЛAЦ - Добро је, нека је само мирно. Ради, па ћеш имати! Овим кратким порукама почиње причу за "Глас Српске", најстарији становник соколачке општине Грујо Петрушић (98) из Соколовића. Готово на прагу стоте каже да има рецепт за дуг живот.

- Пушио никад нисам. Дешавало се да попијем понеку чашицу, али се нисам опијао. Здравље ме и сада добро служи. Немам никаквих болова. Финим путем могу отићи далеко. Полако, па се одморим. Једино се стомак понекад "буни" кад поједем нешто што не "бегенише" - објашњава витална старина.

A иза њега је пребогато животно искуство. Памти вријеме аустроугарске власти и почетак Првог свјетског рата, када је са мајком Милицом морао да бјежи од "шуцкора". Имао је тада четири године, а преко Дрине с њим су морала и два брата и сестра. Почео је да зарађује као дванаестогодишњак.

- Прву пару донио сам оцу орући ралом код једног комшије за дневницу од 12 динара. Кад сам одрастао, најбоље сам зарађивао товарећи вагоне на прузи којом су са планине Деветак вожени балвани према Дрини - присјећа се Грујо.

У војсци, коју је служио у Невесињу, затекао се кад је убијен краљ Aлександар Карађорђевић.

- Дата је узбуна. Са ратном спремом – сви у строј! Командант пука је саопштио: "Погинуо нам је краљ у Марсељу". Послије смо остали на положајима читаву седмицу - присјећа се Грујо.

Прије него што је избило ново ратно страдање, стигао је да се ожени и заснује породицу. A онда - опет у рат. Мобилисан је, а потом био и свједок расула и капитулације. Учествовао је и у првим устаничким акцијама и борби за ослобођење Сокоца. Кад је дошло до подјеле - остао је на страни оних који су ратовали за краља и отаyбину.

Прва Грујова жена, Боса, умрла је 1955. Није више међу живима ни друга његова животна сапутница, Зорка. Каже да је поносан на четворо унучади и петоро праунучади. Бригу о њему сада води кћерка Душанка Вукојичић, која са задовољством истиче да је њен отац доброг здравља и на прагу стоте.

- Најважније је да га ноге још добро служе. Није ми тешко да бринем о њему. То је дуг према родитељу - каже Душанка.

Ријетко код љекара

Љекарима је Грујо ријетко одлазио. Први пут то се десило у вријеме Другог свјетског рата. Игром случаја, као рањеник, лежао је мјесец дана у сарајевској болници Кошево, пуној рањених усташа.  Прошлог љета оперисао је очи на Офталмолошком одјељењу Клиничког центра Касиндо. Старијег пацијента то одјељење до сада није имало. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.