ГРЕТА: У Европи расте трговина људима ради вршења кривичних дјела

Трговина људима у сврху присилног вршења кривичних дјела у порасту је у Европи и то захтијева хитну акцију влада ради заштите жртава од банди које искоришћавају њихову рањивост, упозорила је Група стручњака Савјета Европе за борбу против трговине људима (ГРЕТА).

У најновијем годишњем извјештају ГРЕТА, објављеном данас, оцјењује се напредак држава потписница у примјени Конвенције Савјета Европе о борби против трговине људима и разматрају се изазови и нови трендови, саопштио је Савјет Европе.

Трговина људима ради експлоатације у криминалним активностима – приморавању жртава да чине злочине – често је повезана са другим облицима организованог криминала, као што су трговина дрогом, кривична дјела против имовине, кријумчарење миграната, прање новца, преваре са документима и онлајн преваре.

ГРЕТА у извјештају указује на факторе рањивости које трговци људима користе да би приморали жртве на извршење криминалних активности: сиромаштво, бескућништво, незапосленост, несигуран миграциони статус, инвалидитет и зависности. Дјеца и млади изложени су бројним факторима ризика, посебно малољетници без пратње или раздвојени од родитеља, дјеца у установама за старање и дјеца из редова угрожених мањина.

Присилно вршење кривичних дјела постало је главни облик експлоатације дјеце – жртава трговине људима у Великој Британији и погађа претежно дјецу из те земље. У Хрватској је том облику експлоатације била изложена готово трећина идентификованих жртава од 2020. до 2024. године, а у Албанији, Молдавији, Данској и Холандији од седам до 15 одсто жртава.

Предсједница ГРЕТА Кони Рајкен (Conny Rijken) изјавила је да регрутовање жртава често почиње на интернету, путем огласа за посао, реклама за услуге, сајтова за игре и друштвених мрежа.

„Жртве су приморане да обављају активности које представљају кривична дјела или друге незаконите активности. Неуспјех да буду идентификоване као жртве трговине људима резултира њиховим хапшењем, кривичним гоњењем, затварањем и/или депортацијом“, рекла је Рајкен.

Трговина људима ради експлоатације у криминалним активностима директно је повезана с примјеном одредбе о некажњавању из Конвенције Савјета Европе о борби против трговине људима, која од држава потписница захтијева да обезбиједе могућност да се жртвама трговине људима не изричу казне због учешћа у незаконитим активностима, у мјери у којој су на то биле приморане.

Рајкен наводи да су 22 од 47 земаља, које је ГРЕТА оцијенила, усвојиле посебне законске одредбе које се тичу некажњавања жртава трговине људима.

„Број таквих земаља повећан је послије препорука ГРЕТА. Међутим, напредак је и даље непотпун и ми позивамо државе потписнице да наставе да јачају правне оквире и праксе“, додала је предсједница ГРЕТА.

ГРЕТА је 2025. године објавила извјештаје о процјени стања у 13 земаља – Аустрији, Данској, Лихтенштајну, Кипру, Словачкој, Румунији, Бугарској, Хрватској, Црној Гори, Албанији, Украјини, Молдавији и Грузији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.