Грандиозно дјело српских родољуба

Сложена политичко-безбједносна ситуација узрокована нарастањем југословенске кризе довела је до формирања муслиманских паравојних формација на простору БиХ. Јединице Патриотске лиге почеле су се организовати послије 10. јуна 1991. године послије одлуке муслиманских лидера у Сарајеву, годину прије оружаних сукоба. Муслимани су почетком 1992. године имали 100.000 наоружаних људи широм БиХ, спремних за борбу. Aлија Изетбеговић стварао је савез са Хрватима, истакавши у више наврата "да је спреман да жртвује мир за суверенитет БиХ".

Упоредо са војним организовањем муслимана почело је формирање војних снага Хрвата, па је 3. јануара 1992. године у Љубушком образован Штаб Хрватских одбрамбених снага (ХОС) који је бројао 5.000 људи наоружаних пјешадијским наоружањем. Убрзо се сходно развоју политичко-безбједносне ситуације и ставовима званичног Загреба пришло формирању Хрватског вијећа обране који ће чинити окосницу хрватских снага у БиХ све до краја рата.

У складу са развојем опште ситуације и одлуком муслиманско-хрватске коалиције српски посланици Скупштине БиХ прогласили су 9. јануара 1992. Српску Републику БиХ.

Убиство српског свата у Сарајеву био је "фитиљ" избијања рата у БиХ, као и масовни злочини над Србима у Сијековцу и Купресу. Погоршање ситуације настављено је идућих мјесеци, а повод за почетак оружаних сукоба је одлука муслиманско-хрватског дијела Предсједништва БиХ од 4. априла 1992. године да прогласи мобилизацију послије чега је услиједио терор исламских екстремиста над Србима. Ратни пожар букти послије 6. априла, када Европска заједница признаје БиХ као независну државу, чиме се и поред раније постигнутог споразума у Скопљу, ЈНA проглашава агресорском.

Неколико дана касније, 12. априла, Изетбеговић упућује директиву Главном штабу ТО БиХ за организовање оружаних акција према јединицама и објектима ЈНA, што касније узрокује нападе на војне снаге и војне колоне ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву и Тузли чиме су сукоби снажно ескалирали.

Како је муслиманско-хрватска коалиција утврђивала свој пут ка независности доношењем одлука и закона, то је и Народна скупштина законски градила властити пут. На засједању Скупштине у Бањалуци, 12. маја 1992. године донесена је одлука о формирању Војске СР БиХ са задатком заштите српског народа.

Утврђени су стратешки политички циљеви Срба: разграничење од друге двије националне заједнице у БиХ; успостављање коридора између Семберије и Крајине; успостављање коридора у долини Дрине и елиминисање ријеке Дрине као границе са СРЈ; успостављање граница СР БиХ на ријекама Уни и Неретви; подјела града Сарајева на српски и муслимански и успостављање, у сваком од његових дијелова, ефективне државне власти; као и успостављање излаза СР БиХ на море.

На засједању Народне скупштине 12. маја 1992. године, за команданта Главног штаба изабран је генерал-потпуковник Ратко Младић. Заштита народа био је основни задатак свих политичких субјеката, посебно ВРС која је све одбрамбене задатке извршавала са високом свијешћу и одговорношћу захваљујући у првом реду истинским патриотима у редовима старјешинског и борачког састава.

Једна од најбриљантнијих операција ВРС је свакако пробој "Коридора живота" кроз Посавину, јуна 1992. године, којом је извршено спајање простора Српске Републике Крајине и Бањалучке Крајине са осталим дијелом Српске и успостављена веза са Србијом чиме је обезбијеђено снабдијевање ових простора најнужнијим средствима за живот.

Главни оружани сукоби између Војске Републике Српске, са једне и Aрмије БиХ и Хрватског вијећа обране, са друге стране били су усмјерени на остваривање ратних циљева и освајање територија Бихаћа, Купреса, Влашића, Теслића, Добоја, Нишићке висоравни, ширег простора Сарајева, Горажда и Херцеговине на којима су живјели Срби. Ради се о офанзивним дејствима муслиманско-хрватских оружаних снага подржаних из страних кругова и сусједа које је ВРС захваљујући самопожртвовању њених припадника ломила и спречавала заузимање простора на којима је већински живјело српско становништво чиме су стваране претпоставке за јачање Републике Српске и стварање повољне позиције политичком руководству за преговоре о миру.

Озбиљне анализе потврђују да су ратна дејстава већим дијелом била позициона одбрана гдје су се упорно браниле националне линије, насеља и простори од виталног интереса. На основу бројних података евидентно је да су се оружани сукоби зараћених страна у БиХ карактерисали интензивношћу, масовном употребом савремене ратне технике и изненадним борбеним акцијама на фронтовима што је захтијевало знање и способност да се одговори за нападе.

Ратни сукоб у БиХ имао је обиљежја јужнословенског и европског сукоба, иако је он у суштини, био грађански рат са израженим вјерским и националним карактеристикама.

Ратне сукобе у БиХ карактерисали су бројна потписивања примирја зараћених страна, која су непрекидно кршена због незадовољства политичких групација стањем на терену. Најчешће је то вршила муслиманска страна којој није одговарала равноправна позиција народа.

Српска страна је прихватала примирја са захтјевом да међународне снаге буду гарант договореног поступања зараћених страна. Како су се примирја од стране муслиманско-хрватских снага редовно користила за припреме нових офанзива, свјесни одговорности заштите становништва и Републике Српске, Главни штаб ВРС је учестало тражио проглашење ратног стања и равномјеран распоред терета рата на све структуре друштва што није схваћено у политичком руководству па је временом одбрамбена борбена готовост опадала.

Насупрот муслимана и Хрвата, српске војне способности су, како је рат одмицао, слабиле, пише амерички стратег Јозеф Бодански, наводећи да је разлог за то било осипање људства због рањавања и исељавања становништва, непроглашеног ратног стања и неправилног односа политике према војсци и рату. Између 1993. и 1995. године, запажа Бодански, снаге босанских Срба су се смањиле са 110.000 на 80.000 људи. Недостатак средстава за одржавање ратне технике, недостатак горива погоршан је ембаргом Србије и бомбардовањем складишта муниције од стране NATO-а. Милошевићева одлука да не интервенише у РСК уздрмала је Пале, преиспитујући војне потенцијале Срба, иако су имали најспособнију команду у БиХ, констатује Јозеф Бодански, доведени су у тешку позицију крајем рата.

У јавности су и данас снажно присутна различита гледишта страна у БиХ, али и међународних кругова око карактера оружаног сукоба у БиХ, односно дилеме да ли је он био грађански рат или агресија?

Према бројним ауторима грађански (унутрашњи) рат је оружани, политички и економски сукоб у једној држави између двије или више антагонистичких друштвених снага које се боре за власт. Грађански ратови одувијек су били посљедица сукоба снага у некој земљи, гдје се преламају економски, социјални, политички, национални и вјерски елементи разних снага. Томас Хобс у "Левијатану" пише: "Држава је крај грађанског рата, грађански рат је крај државе." У основи Хобсове тврдње о грађанским ратовима је став да је то двоструко располагања права снага на власт у истој држави.

На основу овог кратког прегледа стања недвосмислено се може извући закључак да је Војске Републике Српске била камен темељац стварања, развоја и очувања Републике Српске, захваљујући прије свега високом моралу и патриотизму српских команданата, официра и војника.

Јединице ВРС попуњене припадницима из Републике Српске, а не са стране како то неки желе да представе, биле су непремостив бедем за непријатеље. Управо због тога Република Српска и све њене институције морају са дужном захвалношћу гледати на четворогодишње резултате одбрамбеног рата у којем је стуб била Војска Републике Српске.

Врховна команда

Aвгуста 1992. године муслиманско-хрватска коалиција у БиХ прогласила је ратно стање. У току јесени 1992. године Предсједништво СРБиХ формирало је Врховну команду Оружаних снага коју су сачињавали предсједник Републике, два потпредсједника Српске, предсједник Народне скупштине, предсједник Владе, министар одбране и министар полиције. У Врховној команди није био командант Главног штаба нити било који генерал ВРС.

Проф. др Милован МИЛУТИНОВИЋ

(ФПН, Независног универзитета Бањалука)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.