Град уништио воће у цвату, надлежни били спријечени да дјелују

БАЊАЛУКА - Иако је противградна сезона у Српској почела половином априла, воћњаци на подручју Мањаче недавно су похарани градом и ледом јер због вјежби Оружаних снага (ОС) БиХ "стријелци" противградне заштите нису могли да дејствују ракетама.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Град на Мањачи уништио воћњаке у фази цвјетања – род практично изгубљен
• Противградна заштита није могла да дејствује ракетама због војне вјежбе ОС БиХ
• Умјесто ракета коришћени приземни генератори, али без довољног ефекта
• Систем покрива 59 локалних заједница, али неке нису потписале уговоре
• На располагању хиљаде ракета и велике количине сребро-јодида
• У модернизацију уложено око 40 милиона КМ (радари, аутоматске станице)
• Цијена ракете око 1.000 КМ, годишња издвајања око три милиона КМ
• Систем у већини случајева умањује штету, али не може у потпуности спријечити град
• Пољопривредници у великој мјери зависе од ефикасности противградне заштите

Лед који је прије неколико дана шест минута непрекидно "тукао" у тренутку када се воће налази у фази пуног цвата, према ријечима агронома, ставио је тачку на овогодишњи род.

Војне вјежбе блокирале дејство ракета

Директор "Противградне превентиве РС" Тихомир Дејановић за "Глас" је казао да је систем противградне заштите први пут ове године стављен у стање приправности и дејства 15. и 19. априла.

- У та два дана није било потребе да се испаљују ракете, док смо 20. априла дејствовали приземним генераторима јер нисмо могли користити ракете, због војне вјежбе ОС БиХ на Мањачи. Потом смо 21. априла имали прво дејство са три ракете на ушћу Врбаса у Саву, што је сузбило градоносни процес - рекао је Дејановић нагласивши да су спремно ушли у сезону и да ће бранити око 1.700 хектара.

Систем је, наводи, изграђен на 59 локалних управа, 49 из Републике Српске, те Брчко дистрикту и девет локалних управа из Тузланског кантона, али осам њих, међу којима је Бијељина, као и једна локална управа из Тузланског кантона није закључило уговор са Јавним предузећем што значајно угрожава пољопривредну производњу.

Говорећи о расположивости противградних ракета, истиче да је у марту ускладиштено 3.740 комада преосталих из прошле године.

- Уговорена је набавка још 2.900 противградних ракета од добављача из Србије. Такође, у сезону се ушло са 4.600 литара отопине сребро-јодида у ацетону за приземне генераторе, преосталих из прошлогодишње сезоне и 4.715 литара набављених у марту - појаснио је Дејановић.

Модернизација и милионска улагања

Истиче да се процесом модернизације све класичне станице у Српској мијењају аутоматским, те да се мрежа стално погушћава до коначног броја од око 350 аутоматских станица.

- Данас имамо 211 аутоматских противградних станица и 135 класичних. Такође, све станице ће бити опремљене и приземним генераторима сребро-јодида, чиме ће моћи дејствовати и током забрана од контроле лета, када због сигурности авио саобраћаја не смијемо испаљивати ракете - навео је Дејановић.

Од почетка сукоба у свијету, наглашава, вриједност противградне ракете поскупила је за трећину, а сада им је цијена око 1.000 КМ по комаду.

- За набавке ракета и отопине за приземне генераторе, издваја се око три милиона марака, а финансира се из буџета Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске, док локалне управе ван Српске саме, односно преко владе кантона, финансирају набавке противградних ракета - истакао је Дејановић.

Према његовим ријечима, све трошкове модернизације система на себе је преузела Влада Српске и до сада је издвојено око 40 милиона КМ, а модернизацијом су купљена два метеоролошка радара на Борју и Јахорини и у току је набавка и трећег за подручје Херцеговине.

Пољопривредници зависе од заштите

- Град, као атмосферска елементарна непогода, још нигдје у свијету није сузбијен 100 одсто. Не постоји званична статистика, али искуство нам говори да се у 90 одсто случајева спријечи штета - закључио је Дејановић истичући да очекују и набавку противградног авиона са авио генератором.

Важност система противградне заштите за пољопривреднике, који се све чешће суочавају са мразом и ледом у периоду цвјетања, потврђује и предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић.

- Много тога зависи од дебљине и распрострањености градоносног облака. Најчешће су ти облаци мањег интензитета, па противградна превентива успије да их разбије и знатно ублажи штету коју би град могао да изазове - казао је Маринковић за "Глас".

Истиче да је то један од разлога зашто је овај систем изузетно важан за пољопривреднике, који увијек са зебњом прате временске прилике и очекују реакцију противградне заштите.

- Након дејства ракета, примјетно је да долази до кише, док су зрна града ситнија, па су и штете далеко мање - закључио је Маринковић.

Примјена

Тихомир Дејановић истиче да је на простору сјеверозападног дијела Српске и на подручју Источне Херцеговине у функцији 146 приземних генератора.

- У овој години очекујемо и завршетак комплетне мреже противградних станица у Тузланском кантону, на четири преостале локалне управе, чиме ће комплетан Кантон бити у систему противградне заштите - додао је Дејановић. Заштита од града на сјеверу земље почела се примјењивати давне 1971. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.