Говор мржње доводи у питање опстанак БиХ

БAЊA ЛУКA - Директор сарајевског Центра за културу дијалога Сања Влаисављевић оцијенила је да је основно питање опстанка БиХ "осјећај за правду без говора мржње".

Нагласила је да говор мржње у друштву и медијима, као основно средство манипулисања људима, озбиљно нарушава процесе успостављања демократских начела, стабилизације и трајног мира у БиХ.

Указала је на то да се у посљедње вријеме често може чути да све јавне личности треба да буду свјесне тога да су изложене критичком погледу јавности и да њихови животи и понашање могу да буду јавно коментарисани.

- Шта значи "моћи бити јавно коментарисан"? Да ли тако што ће неко обраћајући се професионално говорити сасвим лично о ономе на кога је критичко око уперено? Да ли тако што ће бити коришћен говор мржње? - упитала је она.

Напоменула је да слобода политичке дебате не укључује слободу на изражавање расистичких мишљења или ставова који наводе на мржњу, ксенофобију, антисемитизам и све облике нетолеранције.

- Свако има право на слободу изражавања, али та слобода нужно укључује и одговорности. Замислимо да не постоје механизми заштите или да случајно буду заборављени. Владао би рат свију против свих - навела је она. Истакла је да се мора направити разлика између слободе говора и злоупотребе слободе изражавања.

Појаснила је да "језик мржње" има намјеру да понизи, застраши или подстакне на насиље или предрасуде против особа или група на основу националности или политичких убјеђења.

- Истина, Кодекс за штампу БиХ није дефинисао говор мржње, али зато експлицитно прецизира да не смије бити хушкања, дискриминације, личне оптужбе за кривична дјела... - казала је Влаисављевић. Истакла је да особе оптужене за кривична дјела медији не смију третирати као криминалце прије доношења судске пресуде која то потврђује.

Оцијенила је да упркос бројним међународним и домаћим документима о забрани злоупотребе слободе изражавања у домаћим медијима, ипак, има много говора мржње.

Упитала је да ли треба да буде толерисан говор мржње у борби против национализма, а "у име тобожње грађанске опције која не да простор за одговор, став, коментар, неистомишљенику или особама другачијих увјерења".

- Да ли у сасвим издијељеној БиХ (и без Пруда, и много више него прудском идејом подијељеној БиХ) треба приказивати другога, неистомишљеника, онога из другог ентитета у таквом свјетлу да је његова различитост и ниво његових идеја толико непремостив, да људе систематским притисцима треба увјерити у шта? У идеју да није могућ никакав облик коегзистирања. Зашто? У одбрани племенитих идеја о БиХ - запитала се Влаисављевићева.

Нагласила је да у медијима треба водити рачуна да не буде емитован материјал којим се подстиче етничка или вјерска мржња у БиХ.

- Како уз помоћ важећих кодекса оправдати нападе не само на једног судију већ на читаво Удружење судија БиХ који потписују одбрану части суда - додала је Влаисављевићева уз оцјену да рушење независности судства у послијератној БиХ значи рушење темеља државности БиХ.

Дјеца

- Иако су новинари дужни да у третирању дјеце и малољетника крајње пажљиво поступају, поштујући добре обичаје и конвенцију о правима дјетета, полазећи од интереса дјетета, јавности је пренесен тајно снимљени разговор једног вјерског поглавара са дјевојчицом која је имала трауматско сексуално искуство. Како то објаснити грађанима? - казала је Влаисављевићева.

Расправа

"Медиацентар" Сарајево синоћ је организовао јавну расправу на тему говор мржње у медијима у оквиру програма "Јавне дебате о медијима и демократији". Модератор ове расправе била је Сања Влаисављевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.