Горан Станковић: Радници желе да живе, а не преживљавају

Радници у Републици Српској, нажалост, још су далеко од тога да могу да славе. Они ће се моћи радовати оног тренутка када од свог рада буду могли пристојно да живе, односно када не буду размишљали о свакој марки коју зараде, на који начин ће је утрошити, казао је у интервјуу "Гласу" предсједник Савеза синдиката РС Горан Станковић поводом Првог маја, Међународног празника рада.

- Радници хоће да виде перспективу у Републици Српској, односно да нам Република постане добро мјесто за живљење те да се они који су отишли у иностранство враћају. То можемо постићи само ако побољшамо стандард радника, повећамо плате, да оне буду достојанствене. Тада ће запослени моћи да се радују. Они треба да буду кључни фактор и центар свих политика. Око њих треба све да се врти - казао је Станковић.

Навео је да ће домаћи кадар и даље одлазити на инострана тржишта, ако не буде враћено повјерење радника да се у Републици Српској може боље живјети.

ГЛАС: Како бисте оцијенили тренутни положај радника у Републици Српској у односу на претходне године?

СТАНКОВИЋ: Положај радника и даље је тежак, иако су направљени одређени помаци. Почетком ове године имали смо раст плата, првенствено најнижих, од десет до 11,5 процената. Такође успоставили смо институционални дијалог са Унијом послодаваца. Све је то још далеко од онога што радници у Републици Српској желе. Они желе да раде за достојанствену, а не најнижу плату, да имају сигурно радно мјесто и да се њихова права поштују. Тренутно имамо ниска и недовољна примања у односу на трошкове живота, сталну инфлацију, пораст цијена основних животних намирница, комуналија, нафте. Све то довољно говори о томе колики су изазови пред радницима и они с правом имају осјећај да њихов рад није довољно вреднован.

ГЛАС: Који су највећи проблем са којима се радници суочавају?

СТАНКОВИЋ: Ниске плате дефинитивно, јер радници од својих примања не могу пристојно да живе. И даље већина њих преживљава. Ту су и несигурни услови рада, неадекватна заштита на раду, нарушавање здравља запослених, свакодневни раст трошкова живота, одлазак кадра. Осим тога, и даље имамо значајан проценат рада на црно и сиве економије. Све то говори да неке ствари морају бити промијењене, јер радници не желе да живе на ивици сиромаштва. Они хоће да раде и живе, а не да преживљавају.

ГЛАС: Да ли минимална плата може обезбиједити достајан живот радника и њихових породица?

СТАНКОВИЋ: Не може. Најнижа плата тренутно није довољна раднику и његовој породици да обезбиједи ни минимум егзистенције. Синдикална потрошачка корпа за март је износила 2.884 марке, а само за прехрану је потребно више од 1.300 КМ. То све говори да је то далеко од достојанственог живота и минимума егзистенције. Просјечну плату у Републици Српској, која износи 1.644 марке, не може да досегне више од двије трећине запослених. Посебно је тежак положај радника у привреди, јер се просјечне плате крећу од 1.240 до 1.380 КМ.

ГЛАС: Колико су послодавци спремни да поштују радничка права и законске обавезе према запосленима?

СТАНКОВИЋ: Постоје одговорни послодавци који поштују закон и права радника, али нажалост велики је број оних који та права урушавају и минимизирају. Треба напоменути да су радници послодавцима у прошлој години донијели добит од 4,1 милијарду марака. Са друге стране често се суочавају са кршењем основних права из Закона о раду, односно да су им плате нередовне, да имају неуплаћено здравствено и пензионо осигурање, као и прековремени рад те кршењем права на годишњи одмор. Трпе и различите облике притисака, узнемиравања на раду, мобинг, сагоријевају на послу, а појединим је нарушено и ментално здравље. Нажалост, и у овој години настављен је тренд непоштовања прописа из области заштите и здравља на раду, јер имамо више од десет смртних случајева на радном мјесту. Имамо и велики број тешких повреда на раду и то све довољно говори да постоје бројни проблеми у примјени закона у пракси.

ГЛАС: Какву улогу Савез синдиката има у заштити радника у приватном сектору?

СТАНКОВИЋ: Савез синдиката има кључну улогу у заштити права радника, посебно у приватном сектору, гдје су радници још више изложени већем притиску и гдје је страх од губитка посла израженији. Наш задатак је да те раднике охрабримо, да се они синдикално организују и да им пружимо правну заштиту, да водимо преговоре са послодавцима и инсистирамо на поштовању закона и колективних уговора. Гдје год имамо раднике организоване у синдикат, та права се поштују, а тамо гдје се не поштују, уз помоћ наше службе за бесплатну правну помоћ, та права остваримо и реализујемо за њих. Једноставно, без помоћи синдиката радник је препуштен самом себи и он не може да обезбиједи ни минимум законских могућности да се поштују његова права.

ГЛАС: Да ли очекујете конкретне мјере власти које би побољшале стандард радника у наредном периоду?

СТАНКОВИЋ: Савез синдиката стално преговара с Владом и Унијом послодаваца с циљем унапређења положаја радника. Са Владом потписујемо меморандум о заједничким мјерама, гдје смо многе ствари поправили и унаприједили. Препознали смо одређене проблеме. Првенствено се то односи на повећање најниже плате те секторских плата у привреди, али и код буџетских и фондовских корисника. Желимо да уредимо и низ других питања. Првенствено ту мислим на унапређење области заштите и здравља на раду, уређење рада недјељом, увођење превентивних љекарских прегледа, пооштравање казни за несавјесне послодавце. Такође, увидјели смо и да нека права која су прописане законом о раду радници не могу да користе. То је прије свега право радника на регрес у привреди, али и у буџетском сектору, а који је саставни дио плате. Све су то наше активности које су усмјерене на побољшање положаја радника у Српској.

ГЛАС: Која је Ваша порука радницима поводом Првог маја и шта синдикат планира у наредном периоду?

СТАНКОВИЋ: Радници треба да остану јединствени, солидарни и да се синдикално организују. Само заједно можемо да се изборимо за бољи положај и боље услове радника. Први мај није само празник, него је подсјетник на нашу борбу, јер ниједно право није дошло само од себе. За свако од тих права смо се морали изборити и ако не будемо радили да та права која имамо очувамо, а затим и унаприједимо, положај радника неће бити промијењен. На неким правима морамо да радимо мјесецима, па и годинама, и то је она незахвална улога синдиката.

ГЛАС: Да ли је овај празник изгубио свој изворни смисао?

СТАНКОВИЋ: Није. И даље је важан у борби за радничка права. Можда је чак сад важнији него икад, јер у времену када су радничка права стално под притиском овај празник нас подсјећа на права радника од којих ниједно није дато, него смо се за свако изборили. То нам је и посједник да нашу борбу морамо наставити и даље. Права која су прописана треба у пуном капацитету да буду и поштована, а не да долазимо у ситуације да одлучују поједини послодавци да ли ће их примјењивати или не. Ту је важна улога контролних органа, али и пооштравање казнене политике.

 

ПЛАТА ОД 2.000 КМ

ГЛАС: Како зауставити одлив радне снаге?

СТАНКОВИЋ: Већ годинама упозоравамо да се морамо ухватити у коштац са одласком домаће радне снаге. Више не треба да причамо о очувању радних мјеста, него домаће радне снаге. Крајње је вријеме да се овим питањем озбиљно позабавимо, јер ако не урадимо нешто када је ријеч о унапређењу положаја радника, тај тренд биће настављен. Анализе показују и да би радници остали на овим подручјима за плату од око 2.000 марака. Ако дођемо до тог броја, опашће и одлив наших радника на инострано тржиште.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.