Гардисти неће заборавити ни опростити НАТО бомбардовање

КАЛИНОВИК – Парастосом погинулим припадницима Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске у Доњем логору бивше касарне у Калиновику почело је обиљежавање 31 године од злочиначког НАТО бомбардовања објеката и положаја ове бригаде, као и територије калиновачке општине.

Парастос је служио старјешина Храма Светих Петра и Павла у Калиновику, јереј Павле Максимовић, коме су присуствовали бројни гардисти, породице погинулих припадника бригаде и грађани, а обиљежавање је организовало Удружење гардиста, које је подсјетило да су се припадници ове бригаде храбро супротставили НАТО алијанси у борби за слободу и одбрану Републике Српске.

Након парастоса положени су вијенци и цвијеће, након чега је у Парохијском дому у Калиновику уприличена пројекција документарног филма о НАТО бомбардовању ове бригаде и нападу авијације на Калиновик.

Предсједник Удружења 1. гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске Жељко Дакић рекао је да је ова бригада одиграла једну од кључних улога у одбрани и стварању Републике Српске, поготово 1993, 1994. и 1995. године, јер је у том периоду бранила веома значајан правац – плато планине Трескавице.

– Био је то веома значајан правац за тадашњег непријатеља српског народа. Стратешки гледано, преко Калиновика и преко Трескавице била су два правца веома битна за српског непријатеља, а то је Коњиц, Калиновик, Рогој, Добро Поље и даље према Горажду, и други правац, Бјелашница, Трескавица, Трново према Горажду – напоменуо је Дакић.

Дакић је подсјетио да је непријатељ хтио да се споји са својим снагама у Горажду, да изађе на ријеку Дрину, и тиме би Република Српска била пресјечена на два дијела и изгубила територијалну цјеловитост, али је Гарда храбром борбом пријечила непријатељске намјере.

Према његовим ријечима, наспрам око 600 гардиста стајало је пет непријатељских бригада, са свим елементима борбене и логистичке подршке.

Дакић је подсјетио да је НАТО бомбардовање Калиновика почело 5. септембра увече.

– Прве жртве пале су 6. септембра, у раним јутарњим часовима. Први гардиста нам је погинуо, и ми се баш тачно данас налазимо на том мјесту. Тада је, у том бомбардовању, нама готово па уништена сва материјална база за даље вођење рата, али опет су гардисти одољели свим искушењима и извршили тај задатак. То НАТО бомбардовање је на крају прешло у иживљавање над нама, јер су један те исти циљ знали гађати неколико пута, иако је потпуно био уништен и разорен – нагласио је Дакић.

Према његовим ријечима, злочинци више нису бирали војне циљеве, него су прешли да туку и цивилне циљеве, све на начин да заплаше становништво, да становништво почне да бјежи.

– Гардисти су, заједно са народом, успјели да одоле свим искушењима, одбију нападе, изврше задатак, спасе своју територију, нису изгубили ниједан положај и територију – рекао је Дакић.

Он је подсјетио да је гардијска бригада једина бригада Војске Републике Српске била директно изложена НАТО ударима.

Дакић напомиње да је тих дана погинуло седам гардиста у НАТО бомбардовању, а укупно је 117 гардиста дало животе за Републику Српску.

– Гробови гардиста се налазе по цијелој Српској – од Требиња до Новог Града, јер је гардијска бригада била специфична јединица, попуњавала се по екстериторијалном принципу из свих крајева Републике Српске. Данас Удружење гардиста баштини традицију гардијске бригаде, спроводи разне активности, његује културу сјећања, обилази гробове погинулих гардиста и њихове породице – констатовао је Дакић.

Мајка првог погинулог борца од НАТО бомби Драгана Малкића, Драгица Малкић, са својим мужем дошла је из Лакташа и рекла да је њен син погинуо прије 31 годину, у својој 19. години.

– Драган није одмах нађен, него тек након 12 дана од бомбардовања. Пронађен је у рушевинама касарне када су чистили ово подручје. Његови другови су мислили да је већ отишао кући, гдје је требао да иде, а он се спремао на пут када је пала НАТО бомба и убила га. Драгана смо сахранили у Лакташима, гдје ми живимо, а он је рођен у Сарајеву. Туга и јад, са тим живимо, али се поносимо – нагласила је мајка Драгица Малкић.

СЕДАМ ГАРДИСТА ПОГИНУЛО У НАТО БОМБАРДОВАЊУ

Водник Гардијске бригаде Братислав Властић присјетио се бомбардовања Гарде и Калиновика и подсјетио да је у том бомбардовању убијено седам војника.

Властић је испричао да је оборио НАТО авион, и то првом испаљеном бојевом ракетом „стрелом два“, након чега се авион срушио, а пилот катапултирао у правцу Коњица, одакле су га евакуисали војници НАТО-а, стационирани на Игману.

– До тада сам гађао мете само вјежбовном муницијом. Првог дана авион нису користили мамце и ја сам успио да оборим један. Већ другог дана они су наставили бомбардовање, испаљивањем противракетних мамаца. Том приликом уништили су обје наше касарне, али и водовод у Калиновику. Страхота, мртви људи и рушевине – присјетио се Властић, који ни након 31 године од тих дешавања није могао сакрити сузе.

Мирослав Вуковић из Гатачке бригаде и предсједник инвалида Борачке организације Републике Српске рекао је да су гардисти били млади момци, али велики хероји.

– У мојој јединици на Горажду погинуло је пет сабораца, а ја сам био рањен од бомби НАТО авијације. Овдје у Калиновик долазимо сваке године, као и на споменик у Добром Пољу, гдје се налазе имена погинулих бораца наше бригаде – напоменуо је Вуковић.

КАЛИНОВИК И ДАНАС ПАМТИ СТРАДАЊЕ

Начелник општине Калиновик Радомир Сладоје подсјетио је да је НАТО прије 31 годину у злочиначком бомбардовању Калиновика и околних села убио невине људе, гађао положаје гардиста и касарне Војске Републике Српске, те уништио цивилни водовод.

– Тада је бомбардован наш мали Калиновик. Најмодернији НАТО авиони су дошли да престраше овај народ овдје. Нама је најчудније што је бомбардован цивилни водовод. Не знам због чега је то урађено – рекао је Сладоје и поручио да Калиновик та страдања никад неће заборавити.

Сладоје је констатовао да је то бомбардовање, највјероватније, било намјерно, јер до сада нико није дошао да помогне да се ријеши проблем тог резервоара.

– Вјероватно би тада морали да признају своју кривицу – констатовао је Сладоје и изразио жаљење због свих српских жртава које су страдале, не само у Калиновику него и на околним ратиштима, на линијама одбране Републике Српске.

Вијенце и цвијеће положиле су делегације Удружења гардиста, чланови породица погинулих гардиста, општине и борачке организације Калиновик, општине Источна Илиџа, Градске управе и борачке организације Лакташа, народни посланици из овог краја и грађани.

Након парастоса и полагања вијенаца и цвијећа, у Парохијском дому у Калиновику уприличена је пројекција документарног филма о НАТО бомбардовању Бригаде и обилазак спомен-собе, прислужене су свијеће и одржан историјски час, након чега је услиједио заједнички ручак и дружење.

ПРВА ГАРДИЈСКА МОТОРИЗОВАНА БРИГАДА – ЧУВАР ТРАДИЦИЈЕ

Прва гардијска моторизована бригада формирана је наредбом команданта Главног штаба Војске Републике Српске, генерала Ратка Младића.

Бригади је одређена вишеструка намјена: да репрезентује Републику Српску и Војску Републике Српске, да обезбјеђује Врховну команду Републике Српске и Главни штаб Војске Републике Српске и да Врховна команда Републике Српске њоме може непосредно интервенисати на угроженим правцима, објектима и рејонима.

Основна замисао је да Прва гардијска моторизована бригада буде бригада елитног састава, добровољно попуњена људством из свих крајева Републике Српске, односно из свих крајева бивше БиХ.

Прва гардијска моторизована бригада Главног штаба Војске Српске основана је и свечано постројена 19. јануара 1993. године, на Богојављење, а након пробијања Коридора и освајања Трнова у јулу 1993. године дислоцирана је у Калиновик и одатле је наставила ратни пут у још већем замаху.

У августу 1993. године пристигла је прва генерација младих гардиста, а у јулу 1994. године гардистима се прикључила Калиновачка лака пјешадијска бригада.

Кроз Прву гардијску моторизовану бригаду прошло је око 7.100 гардиста, а њих 240 уградило је животе у темеље Републике Српске.

О ратном путу Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске снимљен је документарни филм „Синови Српске“.

Током НАТО агресије на Републику Српску, од 30. августа до 14. септембра 1995. године, убијено је више од 50 припадника Војске Републике Српске и цивила, а рањено њих више од 120.

У вишедневним бомбардовањима, у којима је кориштена и радиоактивна муниција, убијено је 47 припадника Војске Републике Српске и седам цивила, док је рањено више од 100 војника и 21 цивил.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.