Годишњица страдања Срба у Брадини ФОТО

Братунац - Светом архијерејском литургијом, коју је јутрос у цркви Вазнесења Господњег у Брадини предводио игуман манастира Житомислићи отац Данило, започело је обиљежавање 21 године од страдања српског живља у овом селу, које је спаљено и уништено а црква запаљена и срушена, преносе агенције.

У организацији Православне црквене општине Коњичке обављен је и парастос за 48 српских цивила које су муслимански фанатици убили на најбруталнији начин, након чега је велики број Срба из Брадине протјеран и одведен у логоре.

Преживјели Срби из Брадине и ове године дошли су на своја порушена огњишта гдје се, суочени са непреболом неправдом и очајем, достојанствено, молитвом и са прислуженим свијећама и цвијећем присјећају трагичних судбина својих најмилијих.

За три дана, бошњачки и хрватски злочинци од 25. до 27. маја 1992. године у јаму испред православног храма у Брадини бацили су 26 тијела.

Трагични биланс овог злочина над невиним Србима износи 54 мртвих за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Обиљежавању 21 године од страдања Срба из Брадине присуствују и шеф Клуба српских делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац, посланик у Представничком дому парламента БиХ Александра Пандуревић, изасланик предсједника Републике Српске Душан Четојевић, изасланик министра спољне трговине и економских односа БиХ Неђо Капетина и декан Богословског факултет у Фочи отац Лазар Лазаревић.

Присутни су и представници удружења породица погинулих, заробљених и несталих лица Републике Српске са предсједником Републичког одбора Недељком Митровићем на челу, као и представници Борачке организације и Црвеног крста, те ветерани МУП-а Републике Српске.

За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао, иако је МУП Републике Српске надлежним тужилаштвима у БиХ поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва, при чему је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

Храм Светог вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор био је Влад или Владимир Олшански (поријеклом Чех) који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.

Храм је демолиран, а затим уништен за вријеме грађанског рата у БиХ, али захваљујући труду и бризи некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву (већином у Србији и другим мјестима БиХ, те иностранству), обновљена је спољашност храма и постављен нови кров те је на тај начин спријечено даље пропадање.

Из Удружења логораша регије Бирач упозоравају правосудне органе БиХ да за злочин у Брадини још нико није одговарао.

- Није нам познато да је против Бошњака и Хрвата подигнута иједна оптужница за удружени злочиначки подухват, злочин против човјечности и злочин по командној одговорности, иако злочини почињени над Србима у Брадини и Коњицу имају све елементе тешког ратног злочина, односно геноцида - рекао је секретар овог удружења Винко Лале.

Он је додао да се у Брадину није вратио ниједан од 616 предратних житеља тог највећег српског села смјештеног поред магистралног пута Сарајево - Мостар.

- Брадина је примјер етничког чишћења на просторима данашње ФБиХ, гдје су живјели Срби. У том селу је опљачкана и потпуно уништена сва имовина, убијено више десетина цивила, а незнатан број Срба је успио да избјегне логоре мучења у логорима Челебићи, Мусала и Основној школи "Звонимир Балша Ноно" у Брадини - испричао је Лале.

Припадници Територијалне одбране, "Зелених беретки" и Хрватског вијећа одбране упали су у Брадину 25. маја 1992. године и до 27. маја су убили више десетина српских цивила. У сеоској школи били су затворени дјеца, жене и старци, а способни мушкарци су одведени у коњичке и сарајевске логоре.

- Иживљавали су се над убијеним Србима, које су везане вукли с коњима по путу. Жене су крадом скупљале лешеве, које су бахати војници бацили у јаму ископану у порти цркве - сјећа се Даница Жужа, којој су у Брадини убијени њен муж Тодор, дјевер Јово, рођаци и комшије.

- Срби из Брадине расути су по цијелом свијету. У селу којег више нема, окупљамо се о Задушницама и поводом обиљежавања годишњице страдања наших најмилијих - рекла је Јелена Глигоревић која је имала осам и по година када је с мајком и братом заточена у школи, а њен отац Јеленко одведен у логор.

Бивши руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен завршио је свој радни ангажман 11. децембра 2009. године обустављањем истраге у предмету против Вахида Алагића, Фаика Шпаге и Зије Ланџе, који су били осумњичени за ратне злочине над Србима у Брадини и Коњицу у мају 1992. године.

Тужилаштво БиХ

Из Тужилаштва БиХ "Гласу Српске" је потврђено да постоје предмети у којима су подигнуте оптужнице за ратне злочине над српским становништвом с подручја Брадине и Коњица.

- У неким од ових предмета у току су суђења, неки су у фази жалбеног процеса, а неки су правоснажно окончани - наведено је из Тужилаштва које подсјећа да је постојао и предмет против Миралема Мацића који је склопио споразум о признању кривице за злочине над српским цивилима у Брадини, а који је прошле године умро у затвору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.