Гимназија слави 130 година постојања: Бурна историја, трајна вриједност

Данијела Бајић , Анђела Костић 27.09.2025 14:19

Фото: Архива

БАЊАЛУКА - Кроз вијек и три деценије бурних историјских догађаја, земљотреса, реформи и модерних промјена Гимназија Бањалука остаје мјесто гдје се ствара знање, гради карактер и рађају пријатељства која трају цијелог живота. Овдје се сваки дан пише и прича о расту, љубави према учењу и трајним вриједностима.

Са сјећањем и поносом, за "Глас Српске" о времену проведеном у овој школи, која је током свог постојања стварала знање, градила карактер и рађала пријатељства која трају цијелог живота, причају директори, професори и некадашњи ђаци, који и данас чине дио живота Гимназије.

Бањалучки историчар и некадашњи директор Гимназије Зоран Пејашиновић каже да је развој ове школе кроз деценије био буран, у складу са историјом ширег простора.

- Гимназију су обиљежиле двије велике непогоде, једна природна, земљотрес, и једна друштвена, Шуварова реформа. Од оснивања егзистира у чак пет држава, што је нужно доносило велике промјене у њен рад. Некада набоље, некада баш и не - истиче Пејашиновић.

Подсјећа да гимназије, као школски тип, иначе спорије прихватају промјене и у томе су конзервативније од других установа, али да управо то чување традиције чини њихову посебну вриједност.

- Бањалучка Гимназија има углед заснован на раду генерација професора, од краја 19. и почетка 20. вијека. Као историчар, и ван школе сам се бавио прошлошћу града, па сам то знање настојао да пренесем и ученицима. Тако су ходници и степеништа добили имена по бившим ђацима и професорима, а на зидове смо поставили лијепо дизајниране табле, као у неким градовима. Ученици морају да знају, рецимо, име ходника у коме "станују" или назив степеница којим се пењу до учионице - прича Пејашиновић.

Колектив Гимназије данас

Више од 45 минута наставе

Међу бројним успоменама издваја прославу 120 година школе, која је, како каже, произвела "ерупцију добре енергије".

- То је био талас креативности и код ученика и код професора. Тада је настао и БаЛМУН, лијепа манифестација коју бих волио да видим обновљену. Гимназија мора бити више од 45 минута наставе, а то се може постићи и без директиве "одозго" - наглашава он.

Садашњим и будућим генерацијама поручио је да Гимназију не доживљавају као терет.

- Бити гимназијалац не значи само напоран рад и "штребање". То је начин да откријете себе и своју срећу. У једном годишњаку цитирао сам ријечи Ајрис Мердок: "Образовање вас неће усрећити. Као ни слобода. Срећни смо јер је образовање начин да увидимо своју срећу". У то вјерујем - наглашава Пејашиновић.

Он тренутно завршава монографију поводом 130 година постојања Гимназије.

Монографија (у штампи)

- Књига је већ у штампарији. Биће то научно утемељена и објективна историја школе, али и разиграна и испуњена анегдотама, илустрацијама и успоменама из ђачког и професорског живота. Завршава са данашњим колективом и Гимназијом 2025. године. Један од оригиналних елемената је QR, код који ће водити до списка свих матураната од 1903. до данас. Тако ће књига бити увијек ажурна - открива Пејашиновић.

Посебну емотивну везу са школом и данас чува адвокат Миљкан Пуцар, који је подсјетио на недавни јубилеј његове генерације.

Миљкан Пуцар

- Ове године смо славили 45 година од завршетка Гимназије. То је био један сјајан јубилеј гдје смо се сјетили наших другова и другарица који више нису међу нама, али и дивног времена када смо били у средњој школи. Бањалучки гимназијалци имају посебан однос према својој школи, без обзира на то који факултет касније упишу или којим послом се баве. Наши професори су нас учили не само знању, него и томе како бити добар човјек, како помоћи другима и како бити здраво амбициозан - казао је он.

Пуцар је истакао да су знања стечена у Гимназији трајна и непролазна.

- Морам признати да се често сјетим неких ствари из Гимназије, за разлику од мојих пријатеља који су похађали друге школе. Знање које сам стекао и те како ми је помогло на студијима. Недавно смо, поводом јубилеја, скупили новац и наградили младе гимназијалце који су постигли сјајне резултате из математике. То је оно што нас је школа научила, да помажемо младима и да им дајемо подршку - поручио је он.

Матуранти из 1978. напуштају школу са легендарним професором Ивом Накићем

Своја сјећања подијелила је и Нада Тешановић, професор и делегат у Вијећу народа РС, која је била и ученица и професорица бањалучке Гимназије.

- У трећем разреду смо напустили Бањалуку, јер је зграду школе порушио земљотрес и отишли смо у Цриквеницу гдје смо завршили тај разред. У четвртом смо се вратили у Бањалуку и школовање окончали у просторијама основне школе у Борику. Пријатељство које је тада настало између ова два града траје до данас - присјетила се Тешановићева.

Животна школа

Она каже да јој је другарство остало као најљепше сјећање, као и однос професора према ученицима.

- У Цриквеници су нам професори били као родитељи. Без обзира што смо били далеко од куће, нисмо осјетили празнину. Научили су нас да будемо добри, вриједни, поштени и да рад доноси резултате. То је најважнија лекција коју сам понијела из Гимназије - рекла је она.

У просвјети је радила 30 година, а како каже, Гимназија је остала њена животна школа.

- Без обзира што слави 130 година, ја се надам да су професори и данас они који желе најбоље својим ученицима. Завршетком Гимназије отварају се врата ка различитим професијама, али увијек остаје сјећање да је то школа која те научила да поштујеш људе и да будеш добар човјек - нагласила је Тешановићева.

Да је Гимназија одувијек имала висок ниво знања и вриједности, подсјетила је и професорица српског језика и књижевности и предсједница школског одбора Бранка Љубојевић, која је деведесетих била и са друге стране катедре.

- Период кад сам ја похађала Гимназију био је обиљежен ратним дешавањима, али и тада је школа имала висок критеријум. Данас се, ипак, осјећа да ученици више знају своја права него обавезе. Када сам им недавно дала ненајављени контролни, били су шокирани, јер то није нешто на шта су навикли – рекла је Љубојевићeва.

Као узоре из ученичких дана издвојила је професорицу географије Даницу Крунић и професорицу социологије Славицу Њежић, која јој је омогућила да уради матурски рад на тему "Ислам као монотеистичка религија" која је тада била изазовна.

- Није било лако, али завршило је сјајним резултатом. То је један од момената на који сам најпоноснија и који показује да је Гимназија увијек била простор слободе и подршке – казала је она.

Љубојевићева поручује да је Гимназија више од престижне школе, она је животни изазов.

- Гимназија није престиж спољашњег, него унутрашњег. Није за оне који немају личну жељу за остварењем својих потенцијала. Честитам јој 130. рођендан и поносна сам што сам гимназијалац с обје стране катедре. Дајем све од себе да та школа сачува и уздигне свој дух, као што је то чинила и у протеклих вијек и по - поручила је она.

Директорица Гимназије Бањалука Живка Кукрић Бачински истиче најзначајније моменте у 130 година дугој историји ове установе, као и начин на који данас спаја традицију и модерне методе наставе.

Живка Кукрић Бачински

- По мом мишљењу, неки од најзначајнијих тренутака у историји бањалучке Гимназије, који су оставили дубок траг у развоју школе, њеном идентитету и улози у друштву, јесу оснивање Велике реалке 4. октобра 1895. године, која је поставила темеље модерног образовања, затим усељење у нову двоспратну зграду 1. марта 1898, која је постала симбол школе и града. Прва матура 1903. године, увођење дјевојчица у школу 1912, те бројна ђачка друштва и културни живот почетком 20. вијека, такође су оставили дубок траг - рекла је Кукрић Бачински.

Она је подсјетила да је један од најтежих тренутака био земљотрес 1969. године, када је зграда тешко оштећена, па су ученици наставу наставили у Цриквеници и другим градовима бивше Југославије.

- Тај период био је велики тест за друштво, али и доказ снаге и упорности да се образовање не прекине - истакла је Кукрић Бачински.

Чувени професор математике Фрањо Харазим (1857 - 1939)

"Бастиља"

Према њеним ријечима, свечано усељење у нову зграду, коју су ђаци прозвали "Бастиља", уприличено је 15. јануара 1972. године, а Гимназија од тада успјешно ради и развија се до данас.

- Данас имамо пет смјерова и програм Међународне матуре (ИБ диплома), уведен 2006. године – навела је она.

Кукрић Бачински наглашава да је тајна успјеха школе у спајању класичних образовних метода и савремених технологија.

- Гимназија његује широк спектар предмета, развија аналитичко мишљење и културну писменост, али истовремено уводимо савремене платформе, интерактивне табле и дигиталне алате. Суштина је у мудрој интеракцији да из прошлости узмемо оно што је провјерено и вриједно, а да се повежемо са оним што је ефикасно и корисно у савременом контексту - објаснила је она.

Гимназија данас реализује неколико важних пројеката, попут ИБ програма и "Медијских компетенција", кроз које ученици и наставници стичу дигиталне и критичке вјештине, истражују тему дезинформација, праве подкасте и веб-странице.

- То је јасан знак да школа жели да модернизује наставу и припреми ученике за изазове будућности - рекла је Кукрић Бачински.

Она додаје да Гимназија његује културу и заједништво кроз манифестације, свечаности, секције, пројекте и тимски рад, уз поштовање и повјерење између наставника и ученика.

- Бивши ученици често одржавају везу са школом, што показује трајну приврженост и поштовање. Циљ нам је да наши ученици стасају у добре и племените људе, без обзира на то чиме ће се у животу бавити. Нека им Гимназија буде вјетар у леђа, а траг који ће оставити у историји школе зависи од њихове посвећености, креативности и доброте – поручила је Кукрић Бачински.

Зграда Реалке након прве фазе изградње 1898.