Фалсификатори растављају и бракове

БАЊАЛУКА - Све што се пише, штампа, репродукује, умножава на папиру и картону, па чак и синтетском материјалу подложно је преправљању, односно фалсификовању, а нестручност особе која вјештачи таква документа може скупо коштати оне који нису криви.

Казао је ово за “Глас Српске” директор Форензичког центра за вјештачење докумената у Бањалуци Дане Бранковић, који је током своје дугогодишње стручне каријере сретао многе жртве фалсификатора. Мотиви за такве радње су, како каже, различити, неки то чине да би присвојили права која им не припадају, а највише је оних који то раде из материјалне користи.

- Најчешће се преправљају и фалсификују документи који се потписују и на којима се остављају отисци печата или штамбиља. Ови документи се највише прометују и зато су и најчешће под микроскопом вјештака - рекао је Бранковић, истичући да је при вјештачењу битно да се стручњаку достави оригинални документ са спорним графичким елементом.

Присјетио се случаја од прије неколико година када му се обратила жена која више од 34 године са супругом живи у иностранству. Како му је тада казала, она и муж су годинама живјели разведени, а да то нису знали. 

- Она је извадила родни лист у којем је писало да је рјешењем брак поништен. Они су ангажовали адвоката јер нису, као су тврдили, потписали документе о разводу. Њихов адвокат донио ми је спорно рјешење, као и оригинална документа са њиховим потписима. Након анализе утврдио сам да је њен потпис неко фалсификовао прецртавањем потписа са оригиналног картона личне карте, док је супругов неко произвољно извео - испричао је Бранковић.

При потписивању докумената са више листова, истиче Бранковић, грађани морају бити посебно пажљиви и потписати све листове.

- Мора се потписати сваки лист, а не само посљедњи. Претходни листови могу бити садржајно измијењени, односно фалсификовани - истакао је Бранковић.

За примјер је навео клијента који је дигао 3.000 КМ кредита и отплатио га, а банка га је тужила и тражила да врати 9.000 КМ.

- Радник банке имао је ранији уговор са његовим подацима на првом листу, а на другом је био клијентов неспорни потпис. Стручном анализом утврдио сам да је радник банке на првом листу измијенио датум и износ кредита, а лист са неспорним потписом клијента приложио уз њега - испричао је Бранковић.

Неријетки су примјери, додао је, да благајници на уплатницама или уговорима дописују цифре, зато је битно да грађани користе своје хемијске оловке.

- Вјештачењем оригиналног документа може се утврдити да ли је цифра уписана истом оловком и на истој површини. То се зове технолошка аутентичност графичких елемената изведених у различитим условима, али од истог скриптора - рекао је Бранковић, додајући да се вјештачити могу и новац, повези докумената, фотографије, али и видео-записи.

Бранковић је и један од аутора књиге “Форензика графичких елемената у документима”, у којој је навео примјере из праксе који показују шта све обухвата подручје вјештачења из графичко-графоскопске области.

- Објаснио сам шта су документи, графички елементи у документима, шта је технолошка аутентичност графичких елемената, од које зависи да ли је документ фалсификован или није, и зашто тај посао не могу радити “самообразовани графолози” - рекао је Бранковић, додајући да је књига намијењена судијама, авокатима, тужиоцима и студентима који изучавају криминалистику, али и свима онима којима је ова област занимљива.

“Невидљива” тинта

Дане Бранковић је истакао да је радио на случајевима када су документа исписана оловком чија видљивост трага писања загријавањем може наизглед нестати, што фалсификатор може искористити и написати жељене податке.

- Садржај исписан таквом оловком трајаће док га неко не загрије, али стручни вјештаци “реверзибилним методом” могу учинити да претходно “избрисани” текст постане видљив - објаснио је Бранковић, додајући да би из овог разлога требало документе потписивати личном оловком.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.