Европа окреће леђа заштити вука

СРБАЦ - Вук, као кровна врста једног еко-система, има кључну улогу у обнови и очувању његове равнотеже и забрињавајућа је чињеница да још није законски заштићен у БиХ, а недавно је смањен и статус заштите ове врсте на европском нивоу.

Ово су ријечи доктора биолошких наука и доцента на Природно-математичком факултету у Бањалуци Драгане Шњегота из Српца која је аутор недавно објављене научне монографије "Генетика вука Босне и Херцеговине" у којој је сажела неке од најважнијих резултата досадашњих популационогенетичких студија и мониторинга вука у БиХ.  

Шњегота каже да су истраживања настала као резултат дугогодишње сарадње са бројним истраживачима и институцијама из региона и Европе, а идеја књиге је да читаоцима приближи вука као врсту, његов начин живота и понашања, генетику и улогу у еко-систему.

- Ово је прва научна књига када је ријеч о вуку са подручја БиХ и мислим да је угледала свјетлост дана у правом тренутку, с обзиром на тренутна дешавања везана за смањење заштите вука у Европи, што би могло бити веома погубно за његову укупну популацију - истакла је Шњегота.

Она наводи да је статус заштите вука у земљама ЕУ промијењен из категорије строго заштићен у категорију заштићен, према Бернској конвенцији, а ова промјена се догодила упркос континуираним напорима научне заједнице да спријечи такав потез.

- Иако се не може рећи да је опстанак вука угрожен, јер је на континенталном нивоу у експанзији, оваква промјена представља велики изазов и тек треба да буду сагледане посљедице смањења његове заштите. На подручју БиХ не примјећујемо драстичне промјене у повећању или смањењу величине популације вука, али треба да будемо опрезни и посвећени очувању вука на националном и европском нивоу - нагласила је Шњегота.

Колико су вукови значајни за природу и одржавање еколошке равнотеже, свједочи, између осталог, њихова улога у контролисању бројности биљоједних врста попут јелена, срна и дивљих свиња, што утиче на спречавање прекомјерне испаше и очување вегетације, односно станишта и хране за бројне друге животињске врсте. Уз то, вукови најчешће лове слабије, болесне и старе јединке, што помаже у одржавању здравих популација других животиња.

- Оно што тренутно примјећујемо, не само у БиХ већ и шире, јесте значајан пораст броја шакала и ова врста све чешће продире у станишта која су историјски насељавали вукови. То представља потенцијални изазов за вука, јер још није у потпуности јасно какав је однос између ове двије врсте и која врста ће се показати доминантнијом у заједничким стаништима и да ли ће доћи до укрштања између наведених врста, што води ка губитку "генетичке чистоће" обје врсте - рекла је она.

Шњегота је тренутно координатор финалног пројекта који се бави истраживањем хибридизације шакала и вукова те преклапањем њихових територија на подручју БиХ. Пројекат финансира фондација "Rufford" из Велике Британије, а поред тога, заједно са колегама са Биолошког факултета Универзитета у Гдањску ради на анализи генома вука са евроазијског подручја. Један од њених научних радова, који је плод сарадње са истраживачима и стручњацима из Србије и Пољске, а који је обухватио велики број јединки вука са Балкана, Карпата и Кавказа, објављен је у међународном научном часопису и награђен од стране Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање РС.

Почетком ове године, уз подршку колега из БиХ и Србије, основала је удружење грађана под називом Центар за истраживање биодиверзитета и тренутно координира један пројекат који је везан за заштиту мочварних подручја.

- Посебна жеља ми је да опремим лабораторију за популационогенетичка истраживања која би омогућила укључивање студената како бих им пружила прилику за стицање практичних знања и допринијела подизању свијести о значају заштите биодиверзитета - нагласила је Шњегота.

Монографија

Издавач монографије "Генетика вука БиХ" је Природно-математички факултет у Бањалуци, а у плану је штампање 100 примјерака који ће бити доступни у факултетској библиотеци, градским и општинским библиотекама и неће се наћи у продаји.

- Финансирање књиге је дјелимично обезбијеђено кроз лична средства и пројекте, а помоћ је пружило и Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање. План је да се представи јавности кроз промоцију, што је тренутно у припреми - рекла је Драгана Шњегота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.