Егзодус сарајевских Срба мора бити научно сагледан и не смије бити заборављен

ИСТОЧНО САРАЈЕВО- Вршилац дужности директора Института историјских наука Мирјана Лукић рекла је данас на округлом столу "Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека" који је одржан у Ректорату Универзитета Источно Сарајево да егзодус сарајевских Срба мора бити научно сагледан и да не смије бити заборављен.

Лукићева је подсјетила на књигу Вере Тутњевић „Изаћи из Сарајева“ за коју је рекла да као документ времена износи лично искуство, да као непосредни учесник носи печат аутентичности.

Лукићева је напоменула да је Вера као Хрватица која је удата за Србина живјела у вјери да је у Сарајеву рат немогућ.

-Ова књига доноси свједочење о положају Срба у Сарајеву. Пренијела је да је на почетку рата одаслана порука у Сарајеву да у БиХ постоје само Босанци, да нема Срба ни Хрвата. Речено је ко хоће да тго прихвати може остати у БиХ а ко неће напоље или метак у чело- навела је Лукићева преносећи свједоћење књиге „Изаћи из Сарајева“ која је објављена 2 009. године .

Истакла је да је књига свједочанство времена и да је у Сарајеву владала унутрашња блокада града, да су Срби трпили честе претресе стана и да је било опасно држати у стану књиге које су писане ћирилицом.Напоменула је да је Вера Тутњевић свједочила дфа је морала спалити књиге Рајка Петрова Нога и Радована Караџића.

-Свједочила је да је своју књигу, своје свједочење из Сарајева донијела у глави и да јој је то био душевни пртљаг. Излазак из Сарајева било је судбинско питање. Вера је свједочила да је у подруму гдје су се сви склонили чула пјесму и видјела игру и да је навела да је тек тада схватила шта је џихад- рекла је   Мирјана Лукић на округлом столу.

Декан Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево Владан Бартула говорио је о егзодусу сарајевских интелектуалаца.

Он је појаснио да је егзодус грчка ријеч и да егзодус сарајевских Срба подсјећа на јеврејски егзодус који су кренули из египатског ропства и нашли обећану земљу у Израелу.

-Сарајевски Срби имали су сличну судбину, да изаберу између потирања људских права или да траже обећану земљу . Нашли су уточиште на простору Српског Сарајева . Интелектуалци су знали коме припадају. Најобразованији дио БиХ је живио у Сарајеву и они су прешли у Српско Сарајево . Потез Срба Сарајева био је пресудан за стварање Републике Српске и институција Српског Сарајева – истакао је Бартула додајући да су утемељили академске институције – Универзитет на простору Српског Сарајева.

Бартула је подсјетио да је први ректор Универзитета био професор Војислав Максимовић.

Бартула је навео да друга важна ствар у егзодусу сарајевских интелектуалаца чување књижевног и културног идентитета и да га чине савременици Рајка Петрова Нога, Моме Капора и сдругих значајних српских интелектуалаца, те да су створене на новој територији Просвјета, Срна, Српски канал јавног сервиса.

Он је напоменуо да је услиједило политичко и уставно обликовање Републике Српске за шта се нераскидиво веже Радомир Лукић, а да је духовни идентитет везан за обнову Сарајевске богословије у Фочи која је у Сарајеву имала проблема и у комунистичког периода, те да је 1 994. године у Фочи формирана духовна академија и богословија.

Бартула је навео да се мора чувати историјски континуитет који је повезан са средњовјековном писмености.

-Ми смо овдје 1 000 година- истакао је Бартула.

Он је подсјетио да је егзодус здравствене и медицинске струке и да су ту незаобилазни доктори Драган Калинић, Славко Ждрале, незаобилазна породица Бокоњић, Најдановић, Шошић и здравствене установе које су стварали и одржавали.

Интелектуални егзодус , како напомиње Најдановић, чини и урбани дух који је како истиче кохезиони фактор .

-Захваљујући томе услиједила је изградња градских центара. То је показатељ васкрсења , доказ да сзу сарајевски Срби спремни на отпор у најтежим тренуцима и да су спремни да створе нове државе- оцијенио је Бартула и додао да су сарајевски српски интелектуалци свјетска имена образовања.

-Императив је проучавање њиховог рада и свега што су дали. Сарајевске светиње  су културни завјетни простор и не смијемо га се одрећи и треба настојати да се и ту обнови животна заједница- поручио је Бартула.

Организатори округлог стола "Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека" су Универзитет у Источном Сарајеву, Институт историјских наука и Филозофски факултет.

Масовни егзодус сарајевских Срба почео је 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ и трајао је готово до краја марта.

Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.