Друштво
Фото: РТРС
БАЊАЛУКА - Под називом "Олуја је погром - памтимо заувијек", Република Српска и Србија у Сремским Карловцима обиљежавају 30 година од страдања Срба у овој злочиначкој акцији хрватске војске и полиције.
Под називом "Олуја је погром - памтимо заувијек", Република Српска и Србија у Сремским Карловцима обиљежавају 30 година од страдања Срба у овој злочиначкој акцији хрватске војске и полиције.
Јована Хрвачевић, која је говорила у име прогнаних и несталих у "Олуји", истакла је да су њу и њену породицу 4. августа пробудиле гранате.
- Отац је био на ратишту, а мајка, бака и стрина су панично шетале по кући, не слутећи шта нас чека. Ја, тада дијете од седам година, нисам била свјесна онога што се око мене догађа. Данас схватам колико је све то било страшно и колико су наши животи били угрожени. Нешто касније, ми деца, искрали смо се на гувно да се играмо, не знајући да смо на то мјесто дошли последњи пут. Мајка је панично дошла по нас и тада сам посљедњи пут видјела моје другарице Маријану, Тању, Марину и Биљу. Чекали смо оца да се врати кући. Сумрак се већ спуштао и из села су скоро сви отишли – куће су биле затворене, дворишта празна, тишина је била тешка као камен - присјетила се Јована.
Наводи да су коначно кренуле, а да је испред била непрегледна колона.
- Јутро је свануло, а колона је постала још већа. Људи умиру и сахрањују их поред пута. Ево нас на Петровачкој цести, око нас све гори. Бомбардовали су колону недужних људи. Пролазимо поред камиона у пламену, касније сазнајемо да је у њему погинуло петоро мале дјеце. Стижемо у Србију – слобода коначно. Ни слутили нисмо да нам је мајка животно угрожена. Била је у шестом мјесецу трудноће, носила је мог брата. Усљед стреса, беби је престало да куца срце - каже Јована.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике
