Друштво
Фото: ГС
БАЊАЛУКА - За пола деценије у Српској два разреда у једној школској години успјешно је завршило 15 основаца и средњошколаца, који су на овај начин показали изврсност и посвећеност у усвајању знања, а наставници и педагози тврде да су овакви ђаци права ријеткост.
Према подацима Министарства просвјете и културе РС, међу ђацима који су у протеклих пет година завршили два разреда у оквиру једне школске године били су основци из Пала и Костајнице, али и ученици музичких и умјетничких школа у Бањалуци, Требињу, Прњавору и Бијељини.
У 2024/25. школској години три средњошколца - из Приједора, Дервенте и Бањалуке похађали су два разреда истовремено, а највише оваквих примјера забиљежено је у Музичкој школи "Константин Бабић" у Прњавору.
Како су појаснили у министарству, школе у Српској, у складу са законом, самостално доносе одлуке о убрзаном напредовању ученика.
- Прописано је да ученик који постиже натпросјечне резултате, има одличан успјех и примјерно владање, може у једној школској години завршити два разреда, док основну школу може окончати у периоду краћем од девет, али не краћем од седам година. Ученик са убрзаним напредовањем на крају године полаже разредни испит - истакли су у министарству.
Директорица Средњошколског центра "Михајло Пупин" у Дервенти Гордана Асентић потврдила је за "Глас" да су у 2024/25. школској години први пут, у посљедњих десет, имали ученика који похађа два разреда истовремено, односно трећи и четврти, смјер техничар информационих технологија.
- Ријеч је о изузетно талентованом и неуобичајеном младићу. Још у основној школи правио је сајтове и програмирао машине. Сам је у договору са родитељима изразио жељу да у једној години заврши оба разреда - рекла је Асентићева и додала да га је у почетку покушала одвратити, савјетујући му да четврти разред проведе са вршњацима.
Ипак, он је остао при својој одлуци, јер, како каже, већи дио времена проводи учећи и већ проучава градиво са друге или треће године Факултета техничких наука у Новом Саду.
- Наставничко вијеће и предметни професори су једногласно подржали његову одлуку, јер осим што блиста у струци, одличан је и у осталим предметима. Једном сам присуствовала његовом излагању на енглеском језику, припремио је информатичку презентацију прилагођену свим нивоима знања у разреду. Професорица и ја смо остале без текста - испричала је Асентићева.
Професор педагогије на бањалучком Филозофском факултету Бране Микановић истакао је да идеја убрзаног напредовања ученика није теоријски до краја разрађена у педагошкој науци, већ се углавном ослања на психолошке теорије учења и способности.
- Педагошки и психолошки гледано, нисмо против напредовања, али ако погледамо истраживања из протекле двије деценије, уочљиво је да се нешто десило са системом вредновања, посебно у разредној настави. Практично више немамо ученике који завршавају првих пет разреда са оцјеном "добар", док је чак двије трећине ученика оцијењено као одлично - упозорава професор Микановић.
Он наводи да се тиме доводи у питање на који начин и по којим критеријумима се препознаје ученик који је заиста спреман да за једну школску годину заврши два разреда.
- Када упоредимо разредну и предметну наставу, трећина ученика губи првобитни успјех. Они који су код учитељице били одлични, касније падају на врло добар или добар. Исто је и на прелазу из основне у средњу школу, гдје више од 30 одсто ученика који су основну завршили са одличним успјехом у средњој не одрже тај ниво. То указује да не постоји континуитет у успјеху - објашњава он.
Микановић сматра да би могућност убрзаног напредовања требало искључити, бар када је ријеч о основној школи.
- То је период почетног развоја, не само у погледу знања, већ и психофизичке зрелости. Не видим да дјеца у том узрасту реално могу напредовати у свим областима. Смисао би више имао систем који би омогућио напредовање у појединачним областима, рецимо ако је дијете посебно надарено за математику - закључује професор.
КРИТЕРИЈУМИ
Професор Бране Микановић, са више од 30 година искуства у образовању, истиче да су критеријуми за оцјењивање ученика често нејасни и недосљедни те да у систему недостаје педагошки, психолошки и докимолошки приступ.
- Имам бројне примјере, чак ми и студенти често наводе да су у основној школи имали оцјену пет из матерњег језика, а у средњој су једва добијали двојку. Ни њима није јасно како је могуће да су им литерални радови одједном "пали" у квалитету. То само указује на то да нешто у систему вредновања и оцјењивања мора да се мијења - истакао је он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
