Душан Бурсаћ, парох атински: Срби и Грци - иста вјера, обичаји различити

Бањалука - Парох атински Душан Бурсаћ, који готово три деценије живи и ради у Грчкој, каже за Срну да Србе и Грке повезује источњачка православна вјера, али да су им народни обичаји и у области брака веома различити.

Бурсаћ то поткрепљује чињеницом да код Срба отац прави кућу за сина и да млада долази код мужевљевих, док је код Грка сасвим супротно - отац прави кућу за кћер да би примио зета, а син му одлази код младе.

"Овај примјер најбоље говори о народним обичајима, а и остали су у истом смјеру, као и повезивање између нас и Грка", наводи Бурсаћ.

Он каже да су, осим чисто српских породица, у Грчкој изникле и оне са мјешовитим браковима у којима је један од родитеља хтио да одржи своје поријекло. Зато се, како истиче овај свештеник, појавила насушна потреба и за Српском допунском школом у Атини у којој се учи српски језик и предају предмети у вези са историјом, културом и народном традицијом.

"Свима је од велике помоћи било отварање и почетак рада српских допунских школа. Мој млађи син Језекиљ ју је завршио и наравно да је њему, а и мени, било лично задовољство учење српског језика, историје и нашег предања", каже овај протојереј.

На питање посјећују ли српски туристи светиње Српске православне цркве /СПЦ/ у Атини, Бурсаћ истиче да "наша браћа много више посјећују грчке светиње него што Грци долазе код нас".

Он додаје да у посљедње вријеме мноштво Срба долази у обилазак старца Нектарија Виталиса и Манастира Светог Нектарија на острву Егини.

"Многи од њих долазе са разноразним болестима, а посебно раком, као посљедицом бомбардовања Србије 1999. године од злочиначке НАТО организације. Немајући другог лијека, обраћају се молитвеном посредништву старца Нектарија и исцјелитељским моћима Светог Нектарија", наводи овај свештеник.

Коментаришући духовно стање Срба, Бурсаћ каже да се оно може унаприједити само кроз љубав и пожртвованости за Господа и браћу, "јер ако тога нема, распаднути смо, расијани, расцијепљени и пријети нам опасност потпуног нестанка".

"Љубав је свеза савршенства. Она ће судити цијелом свијету, а не само нама. Љубав за Христа и према браћи ствара чврсте и непоколебљиве заједнице које су сигурност живота и опстанка народа, па тако и нашег српско-православног. Зато у свакодневном богослужењу говоримо: жГосподе, Боже отаца нашихж... Оних који су крвљу Христовом и њиховом сопственом изградили предање које смо ми дужни да одржимо и непорочно га пренесемо надолазећем нараштају", поручује Бурсаћ.

Присјећајући се деведесетих година прошлог вијека, овај свештеник, који се тада налазио на острву Крит, каже да су Срби у Грчку долазили због страдања и ратног пожара, а привукло их је православље као братска веза два народа.

"Због мноштва наше браће почели смо да по појединим градовима на Криту оснивамо српске заједнице. Браћа Грци су имали су разумијевање за нас, па су нам излазили у сусрет колико су могли. Многе наше захтјеве су услишили", наводи овај свештеник.

С обзиром на то да је Србима, који су тада дошли на Крит, осим редовне молитве, требао посао и здравствена заштита, Бурсаћ се састајао с њима у порти Храма Светог цара Константина и царице Јелене.

"Тамо смо саопштавали гдје има потребе за радницима, а у црквеним просторијама сам организовао школу грчког језика. Било је неопходно да науче основе језика ради споразумијевања на послу. Грци су ујутру долазили у цркву да узимају раднике, јер су сви чули о нашем окупљању и постојању српске заједнице", прича Бурсаћ.

Он преноси да је приликом одласка у болницу било довољно да кажу да су Срби, након чега би им била пружена љекарска помоћ.

"Заиста, гдје год сам затражио помоћ имали су разумијевање за наше захтјеве. Садашњи архиепископ Критске цркве нам је заједно са предсједником општине Хања организовао прославу Божића и Васкрса по нашем календару", каже Бурсаћ, који је у Атину прешао фебруара 2011. године.

Он каже да је у то вријеме почела грчка криза, која је донијела губитак послова и одлазак многих српских породица из те земље.

"Тај ход одласка се наставља до данас. Нажалост, тога смо сви већ свједоци и на нивоу Европске заједнице, којој сада већ озбиљно пријети распад", оцјењује Бурсаћ.

Овај свештеник је рођен у Шапцу, гдје је завршио основну и средњу економску школу. По завршетку обавезног војног рока у ЈНА уписао је Богословски факултет СПЦ у Београду. Рукоположен је за свештеника 1988. а исте године оженио се на Криту у граду Ханија. Из тог брака има два сина - Василија и Језекиља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.