Дупло више незапослених са завршеним факултетом

Бањалука, Сарајево - Број незапослених са завршеним факултетом у БиХ удуплан је у посљедње четири године.

Њих чак 41.070, укључујући и магистре и докторе наука, тражило је радно мјесто у јулу, показују најновији подаци Агенције за статистику БиХ, а према истом извору, 2010. године радно мјесто није имало 20.395 лица са високом школском спремом.

Студентски лидери кажу да нам високообразована радна снага и те како треба, али на радним мјестима, а никако на бироима.

"Код нас је присутна хиперпродукција кадрова, на јавним, а поготово на приватним високошколским установама, ако их можемо тако назвати, јер је то лакрдија шта они раде, односно како производе кадрове", истиче Предраг Говедарица, предсједник Уније студената РС за Независне новине.

Не чуди га, истиче, у таквој атмосфери то што је из године у годину све више младих људи на бироима за запошљавање.

"Ти људи на бироу треба да проведу доста година да би нашли запослење", наводи лидер будућих академских грађана у РС.

Проблем је, оцјењује он, и то што је овдје недовољно развијен економски и привредни систем.

"Овакав систем не може да апсорбује ни трећину постојећих кадрова и зато долази до гомилања на евиденцијама служби за запошљавање", подвлачи Говедарица.

Са друге стране, привредници такође нису оптимистични и оцјењују да се проблем огледа и у томе што не постоји тијесна релација између послодаваца и образовних институција.

"Тако да ми, практично, без обзира на то што имамо поплаву нових универзитета, истовремено на заводима за запошљавање имамо и велики број младих људи са факултетским дипломама", наглашава Алија Ремзо  Бакшић, директор Асоцијације послодаваца БиХ.

Према његовим ријечима, универзитети и даље уписују већи број студената него што их је потребно тржишту рада.

"Са друге стране, имамо и чињеницу да избацују недовољно спремне кадрове за послодавце, па их они морају додатно едуцирати", навео је Бакшић.

Како он додаје, потребно је да сједну за сто они који стварају радна мјеста, они који школују кадрове, те представници институција за запошљавање.

"Потребно је да и држава у буџетима предвиди већа средства за едукацију кадрова који су потребни привреди", оцјењује Бакшић.

Они који представљају армију незапослених у БиХ тврде да не виде никакав помак када се осврну на неколико година уназад. Огорчени су, истичу, због ситуације која се не мијења, већ постаје све песимистичнија.

"Чињеница је да у задњих неколико година нема позитивних помака када је у питању незапосленост. Имате и људе који су на бироу више од десет година. Крив је комплетан систем", казали су раније из Удружења незапослених у БиХ.

Економски стручњаци сматрају да је превелика незапосленост највећи економски проблем с којим се БиХ суочава, уз оцјену да ће то оставити јако озбиљне посљедице по цијело друштво.

Пред саму економску кризу, 2008. године, у БиХ је било 483.000 незапослених.

"У јулу ове године број регистрованих незапослених у БиХ износио је 548.609", навели су из Агенције за статистику БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.