Дубровачки студенти подстанари у Требињу

ТРЕБИЊЕ - Два млада Хрвата, Вараждинац Aлександар Хорват и Опатијац Марко Дејановчанин, студенти треће године Aмеричког колеџа у Дубровнику, одлучили су се за јефтинију варијанту студирања и изнајмили стан у Требињу.

- По завршетку предавања, аутом или скутером враћамо се у Требиње гдје смо настањени. Тако комбинујемо образовање у Дубровнику и требињски смјештај и исхрану. И добро нам је, а прије свега исплативо - прича Марко Дејановчанин.

Према његовим ријечима, умјесто 300 евра за подстанарство у граду подно Срђа, требињски стан од 100 квадрата у новоградњи плаћају само 150 евра, точније по 75, јер све трошкове дијеле.

- Хранимо се углавном у ресторанима, а рачуница показује да су трошкови од тренутка пресељења у Требиње прије два мјесеца умањена три до четири пута. Подигли смо животни стандард за уштеђени износ. За све скупа, такође, треба бити и мало откачен - констатују уз осмијех Марко и Aлександар.

Они додају како је "све заправо почело са храном, јер љубав, ипак, иде кроз желудац".

- Мотало нам се то по глави и раније, јер смо знали понекад у Требињу да ручамо. Када смо први пут појели месну плату три пута јефтиније него у Дубровнику, лагано је кренуло, једно за другим - каже Aлександар Хорват.

Марко додаје да је идеју одласка у подстанарство преко границе потакла заправо гужва у саобраћају.

- Због невоља с паркингом и кашњења, једног сам јутра страшно се изнервирао и Aлександру рекао како ми је доста те да идемо да живимо у Требиње. Само смо се погледали и констатовали - идемо! Већ сутрадан ујутро смо отпутовали - говори Марко.

Од њихове селидбе у почетку су зазирали и родитељи и колеге с факултета. Марко истиче да се његова мајка "помирила са судбином, јер је знала да он, кад нешто науми, не одустаје". Слично је било и с Aлександровом породицом.

- Када сам им рекао шта намјеравам, мама је, наравно, била у паници, а будући да сам се стално жалио како је у Дубровнику све скупо, отац ми је у једном тренутку чак понудио увећање мјесечног буџета за 150 евра, само да не идем. Нисам пристао, него сам му предложио да дође у посјету, а након што се увјерио да нам је супер и дао позитивну оцјену, све је у реду - каже Aлександар.

Коментари колега на факултету били су двојаки: од оних који су на то гледали нормално, до потпуно супротних реакција типа "украшће вам ауто, пребиће вас јер сте Хрвати".

Од Требиња до Дубровника стижу за мање од пола сата, зависно о превозном средству и временским условима. Имају аутомобил и скутер. Кажу да се многе њихове колеге опредјељују све чешће за посјету Требињу.

Граница

Свакодневни прелазак граничног прелаза између Хрватске и БиХ на Бргату, гдје их цариници већ добро познају, није им никакав проблем. - У почетку је, сасвим разумљиво, било мало више контроле на граници - кажу нам Aлександар и Марко, али сада све иде брже, а сви цариници одговорно и љубазно одрађују свој дио посла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.