Друго лице историје

ФОЧA - Од 20. јануара до 10. маја 1942. године, 110 дана, Фоча је била центар партизанске територије у окупираној Југославији и Европи, који је у свим хроникама познат као "фочански период народноослободилачке борбе".

Војно и политичко руководство партизана са Титом на челу, овдје је донијело познате "Фочанске прописе", прву правно регулисану основу успостављања власти нове Југославије. Међутим, са историјске дистанце од 66 година не може се говорити само о добрим странама овог догађаја, а задатак историографа је да стално истражују ову, без сумње, најкомплексинију област Другог свјетског рата на овим просторима.

Ово је речено на јучерашњем округлом столу, под називом "Фочански прописи - у свјетлу историје и савремености," који је општина Фоча организовала у новоотвореној Универзитетској библиотеци. У раду округлог стола учествовали су еминентни историчари са некадашњих југословенских простора - академик проф. др Здравко Aнтонић, др Вјенцеслав Глишић, др Милан Лазић, др Ђорђе Пиљевић, мр Драган Мастиловић, те гости из Федерације БиХ - др Хасан Балић и Славиша Шућур.

Истичући универзални значај и историјску вриједност фочанског периода НОБ-а, у којем су настали "Фочански прописи", академик проф. др Здравко Aнтонић је истакао да се догађај никако не смије уопштавати и гледати црно-бијелим наочарима.

- Треба, на основу докумената, истражити разлоге који су довели до првих злочина у Фочи и Херцеговини, који су производили друге злочине, са посебним акцентом на прилике Титовог боравка у Фочи. Тада су, осим неспорних вриједности, забиљежене и највеће грешке Врховног штаба на овом подручју - нагласио је академик Aнтонић.

О војно-политичким приликама у Херцеговини, у вријеме успостављања тзв. "Фочанске републике", када је над српским живљем у овом дијелу БиХ вршен "црвени терор", говорио је мр Драган Мастиловић.

Он је за велики број невиних жртава српског народа, побијених од стране Титових комуниста, 1942. године у Херцеговини, оптужио војно и политичко вођство партизанског покрета, са Јосипом Брозом на челу. Мастиловићеву тезу да је идеолошка и вјерска одмазда Титових комуниста над православним становништвом, које је упоредио са усташким, изазвала масовни прелазак Срба из партизанских јединица у четничке редове, није подржао бошњачки доктор права Хасан Балић.

Предратни судија из Фоче је "Фочанске прописе" установљене 1942. године, назвао "одом људским правима и слободама", због чега, истакао је, овај округли сто треба да прерасте у интернационални скуп.

У наставку, умјесто научног приступа, Балићева дискусија се претворила у препознатљив, бошњачки памфлет и оптуживање Срба у стилу "ми нисмо као он", злоупотријебивши чак и нобеловца Хавела. Зачуђујуће да му нико од присутних није реплицирао.

Занимљиво излагање о теми фочанског периода народноослободилачке борбе имао је познати историчар др Вјенцеслав Глишић.

 - Титови народноослободилачки одбори, као органи власти, у једном тренутку су послужили и за својеврсну манипулацију да се сељаци привуку у партизанске редове - рекао је др Глишић.

Он је "Фочанске прописе" назвао моделом демократије, које би, како је истакао, требало увести у данашњу политичку праксу земаља насталих распадом друге Југославије.

Ратне "заслуге"

На скупу је говорио и Славиша Шућур, Србин, који је за посебно ратне заслуге, као артиљерац, који се својевремено хвалио да је прецизно разарао српске куће и бункере, у редовима Aрмије БиХ, у Сарајеву, добио највећа одликовања. Иако није познато у каквом научном својству је позван на овај скуп, Шућур је одржао предавање о, како је рекао, "више истина у БиХ", те о универзалном систему вриједности "Фочанских прописа", које би, каже, требало афирмисати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.