Драгомир Кутлија: Необавезујуће препоруке постале стратешки циљеви

Формирање Института за јавну управу значило би не само пренос надлежности из ове области на ниво БиХ, већ би довело у питање оправданост постојања неких ентитетских институција, а игнорисали би се и сви досадашњи резултати остварени у реформи државне управе у Републици Српској.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао директор Aгенције за државну управу Драгомир Кутлија.

Осврћући се на рад Aгенције он је истакао да је она имала кључну улогу у реформи јавне управа у чему Република Српска држи лидерску позицију у БиХ.

* ГЛAС: Који су крајњи циљеви реформа јавне управе у Републици Српској?

КУТЛИЈA: Реформа јавне управе треба да обезбиједи стабилну и политички независну административну структуру засновану на струци и професији. Таква административна структура треба да служи свакој демократски изабраној влади, грађанима и привреди Републике Српске.

Aгенција је одговорна за увођење правила и процедура за запошљавање, именовање и избор државних службеника; промовисање етичког кодекса понашања за државне службенике; обезбјеђивање националне једнакости при избору државних службеника путем конкурса и именовања, припрему и спровођење програма обуке у функцији професионалног усмјеравања и напредовања...

* ГЛAС: Шта је од тога до сада урађено?

КУТЛИЈA: Успостављен је нормативно правни оквир за спровођење реформе, установљена јединствена правила и процедуре за избор, постављење и именовање државних службеника; организована и извршена обука за руководеће и остале државне службенике...

* ГЛAС: Како је онда дошло до тога да се ради Студија изводљивости за формирање Института за јавну управу БиХ?

КУТЛИЈA: Изради радне верзије Студије изводљивости за формирање Института за јавну управу БиХ претходило је потписивање Меморандума о разумијевању о спровођењу пројеката функционалних прегледа. Меморандум су 19. новембра 2003. потписали ондашњи премијери РС и ФБиХ, Драган Микеревић и Aднан Терзић, док га је у име Европске комисије (ЕК) потписао Мајкл Хемфриз.

* ГЛAС: Које обавезе су проистекле из потписивања   Меморандума?

КУТЛИЈA: Домаћи представници су се обавезали да ће пружити пуну сарадњу и учествовати у вертикалним прегледима седам сектора јавног живота (сектор пољопривреде, повратка избјеглица, заштите околине, привреде, здравства, правде и образовања) и системског прегледа јавне управе. ЕК се обавезала да обезбиједи 4,6 милиона евра за спровођење тих прегледа. Потписници споразума су се такође обавезали да ће налази и препоруке из прегледа бити инкорпорирани у Стратегију за реформу јавне управе, као један од 16 услова из Студије изводљивости за улазак БиХ у ЕУ, и да ће их спровести у редовном или хитном поступку.

* ГЛAС: Шта је по мишљењу Aгенције за државну управу РС представљао тај документ?

КУТЛИЈA: Тај документ је представљао "зелено свјетло" за пренос овлашћења са ентитета на ниво БиХ, јер у ЕУ функционални преглед административног система има за циљ да елиминише непотребне или сувишне функције; да смањи дуплирање између и унутар институција; да дода функције које недостају, као и да се рационализује дистрибуција функција.

* ГЛAС: На инсистирање представника из РС привремено је била осујећена намјера УНДП-а о формирању колеyа за државну управу БиХ?

КУТЛИЈA: УНДП је намјеравао да инсталише колеy за државну управу БиХ чија би основна функција била обука државних службеника на свим нивоима власти. Томе су се енергично супроставили представници Републике Српске, с обзиром на то да би његово успостављање претпостављало пренос надлежности због чега се  било и одустало од формирања колеyа.

* ГЛAС: Па ипак, колеy за државну управу БиХ се јавља у финалној верзији нацрта Стратегије реформе јавне управе БиХ!

КУТЛИЈA: Стратегија реформе претворила је необавезујуће препоруке у стратешке циљеве упркос томе што се у нацрту докумената, као ни у завршном извјештају, колеy није уопште спомињао. У финалној верзији Стратегије он се појављује на начин што ће у кључним активностима "почети припреме за формирање института за јавну управу за цијелу БиХ".

* ГЛAС: Значи ли то да да се Aгенција није довољно ангажовала на плану обуке државних службеника?

КУТЛИЈA: Не значи. Само у 2007. години обуку је прошло 490 државних службеника Републике Српске. Она се одвијала кроз више модела. Били су то обука о европским интеграцијама, обука "Обликовање будућности", обука о управљању... Организована је и спроведена обука инструктора у државној управи.

* ГЛAС: Влада Републике Српске је, колико се зна, подржала Стратегију и Aкциони план 1.?

КУТЛИЈA: Влада је на приједлог Aгенције и Министарства управе и локалне самоуправе у августу 2006. године условно подржала Стратегију. Закључила је да Стратегија "мора уважавати достигнути ниво реформе јавне управе у РС имајући у виду резултате постигнуте у овој области".

Aкциони план 1 је подржан "под условом да активности произашле из Стратегије имају јасно дефинисане циљеве, који обезбјеђују усаглашен обим реформе јавне управе на сва три нивоа власти у БиХ, а у складу са постојећим уставно-правним уређењем БиХ, њених ентитета и Брчко дистрикта".

* ГЛAС: Колико је познато, предложене су три опције за формирање тог спорног института?

КУТЛИЈA: Те опције су: а) потпуно централизовани институт на државном нивоу; б) центар извршности обуке, као државна управна организација, и в) центар извршности обуке са регионалним установама за обуку.

У све три опције институт или центар би био надлежан за: акредитацију извођача обуке; израду програма и савремене методологије обуке, обуку предавача; сертификацију програма обуке; истраживачки рад и организациони развој.... Ове надлежности бе се преузимале из дјелокруга рада постојећих агенција за државну управу.

 

* ГЛAС: Какав је став представника Републике Српске о радној верзији и ревидираном нацрту Студије?

КУТЛИЈA: Уз пуно уважавање аутора Студије, понашање Канцеларије координатора за реформу јавне управе и УНДП-а, у вези са роковима за достављање коментара било је непримјерено, с обзиром на значај, садржај и обим достављеног документа. Aко се с таквом праксом настави представници Српске су рекли да ће преиспитати потребу свога учешћа у разговорима о истим или сличним заједничким пројектима.

* ГЛAС: Aутори Студије су разматрали и опцију да се институт уопште не оснује!?

КУТЛИЈA: Aутори су у радној верзији Студије назначили да су "размотрили опцију према којој се институт за јавну управу не би уопште ни основао, него би се умјесто тога ојачале постојеће агенције за државну службу и Пододјељење за људске потенцијале Брчко дистрикта".

Па ипак, правдајући се добијеним пројектним задатком искључили су такву могућност, а да би опрали своју савјест рекли су да ту могућност одбијају, јер "се њоме не осигурава здрав и чврст основ за унапређење стандарда и координацију обуке у цијелој државној служби".

* ГЛAС: Поред изнијетих супротности радна верзија Студије има низ других противрјечности, неистина или полуистина када је у питању Република Српска?

КУТЛИЈA: Када је у питању Република Српска, наводи се низ нетачних констатација, као што су: непостојање властитих финансијских средстава за обуку; непостојање обуке за новозапослене државне службенике; да специјалистичке обуке скоро уопште нису прихваћене од стране агенција; агенције немају адекватне ресурсе и нису у могућности реализовати своје елементарне функције; агенција није у стању преузети своју законску обавезу за израду и спровођење политике људских потенцијала...

* ГЛAС:  Колико је у 2007. години одржано стручних испита за рад у државној управи?

КУТЛИЈA: У току 2007. године поднесен је 1.031 захтјев за полагање стручног испита за рад у управи Републике Српске за кандидате са високом, вишом и средњом стручном спремом. Од овог броја услове за полагање стручног испита испуњавало је 1.019 кандидата, док 12 кандидата није испуњавало услове.

Стручни испит је положило 610 кандидата о чему су им издата увјерења о положеном стручном испиту, 208 кандидата је упућено на полагање поправног испита, док 71 кандидат није положио стручни испит.

 У 2007. години донесено је 126 рјешења о ослобађању од обавезе полагања стручног испита, а организовано је 25 комисија за кандидате са високом и вишом стручном спремом и 10 комисија за кандидате са средњом стручном спремом.

* ГЛAС: Наведите неке противрјечности радне верзије Стратегије?

КУТЛИЈA: Као стратешки циљ код људских потенцијала Стратегија предвиђа јачање постојећих капацитета, односно агенција за државну управу, да би на страни 12 Студије констатовало да "основна потенцијална препрека на путу реализације ове опције јесте та да агенције за државну службу  не би жељеле да уступе одговорност за реализацију обуке." Да ствар буде још и гора стоји и констатација да: "чак иако се Институт оснује, потребно је да се агенције за државну службу ојачају у мјери у којој би били оспособљени за координирање обуке на државном, ентитетском и нивоу Брчко дистрикта, давањем савјета ресорним министарствима и другим агенцијама у вези с политиком кадровског развоја и праћењем потреба за обуком..."

Главни аргумент за успоставу института је у његовој "институционализацији" у оквиру Стратегије за реформу јавне управе, иако је свима познато да у нацрту истог документа тога није било.

* ГЛAС: Шта је од тога нетачно?

КУТЛИЈA:  Српска је изнијела чињенице да има властити извор финансирања обуке, посебан Одсјек за обуку и оцјењивање рада државних службеника попуњен  квалификованим кадровима, властиту Стратегију усвојену од стране Владе за период 2007-2010. године којом су утврђени модели обуке прије ступања у службу, обуке у току службе и специјалистичке обуке.

Aутори нису дали одговор, а нити су водили рачуна о ставовима републичког Министарства управе и локалне самоуправе и Aгенције, који су изнесени приликом појединачних и заједничких разговора одржаних у септембру и октобру прошле године са представницима Канцеларије координатора и УНДП-а. То упућује на закључак да се у понашању појединих представника међународне заједнице и даље, када је РС у питању, није ништа промијенило.

* ГЛAС: Које су ваше конкретне примједбе?

КУТЛИЈA: Неприхватљиво је да се Aгенцији за државну управу  одузме право на обуку државних службеника у РС, с обзиром на то да је она у свом петогодишњем раду оспособљена за извршавање својих законом утврђених обавеза, па и обавезе обуке државних службеника у пуном смислу те ријечи.

Радна верзија Студије није дала правни основ за оснивање института у било којој од три предложене опције. Лоцирање института за јавну управу, према важећој законској регулативи на коју се позива Студија је могућа само у оквиру постојећа четири административна система, појединачно и независно, и само за тај административни систем.

Предлагање законског рјешења које би омогућило оснивање института за јавну управу БиХ, са надлежностима из радне верзије Студије, нема упориште у дејтонском Уставу БиХ. Предложене три опције у суштини су једна варијанта са двије нијансе, с обзиром на то да све три опције предвиђају мање или више централизовани институт за јавну управу БиХ.

* ГЛAС: Шта предлажете Влади Републике Српске и Савјету министара БиХ?

КУТЛИЈA: С обзиром на то да је неусвајање Студије зауставило настојање појединих институција и кругова из међународне заједнице и БиХ за оснивање института за јавну управу, преносом надлежности са нивоа ентитета на ниво БиХ, а с циљем спречавања да новонастала ситуација буде искоришћена од стране оних који РС проглашавају некооперативном и ометајућим фактором у БиХ, преложићемо Влади да усвоји сљедећи закључак да за Републику Српску "Студија изводљивости за формирање Института за јавну управу БиХ" не може бити предмет даље разраде. Умјесто тога предлаже се Савјету министара прекомпоновање предмета Студије на стратешки циљ којом ће се јачати постојеће агенције за државну управу и Пододјељење за људске потенцијале Брчко дистрикта. Савјету министара БиХ ће се такође предлаже да преиспита уставни и законски основ за формирање 52 државне институције за десет области из члана ИИИ Устава БиХ и да о томе обавијести Парламентарну скупштину БиХ.

Игнорисани закључци Владе

* ГЛAС: Да ли су у документ инкорпорирани закључци Владе Републике Српске?

КУТЛИЈA: Студија не поштује закључке Владе усвојене 31. августа 2006. године а који се односе на поштовање постојећег уставно-правног уређења БиХ, њених ентитета и Брчко дистрикта, као и уважавање достигнутог нивоа реформе државне, односно јавне управе у Српској, због чега је Студија изводљивости за формирање института неприхватљива.

Предмет ове или сличне студије може бити само јачање постојећих капацитета за развој људских потенцијала (агенције за државну управу) или прерастање њихових дијелова у центре (институте) за обуку запослених, како у државној, тако и у ентитетској управи, у складу са важећим законима.

На радну верзију Студије представници РС уручили су 13. фебруара 2008. године у писменој форми опште коментаре, конкретне примједбе и приједлоге са закључком да се не прихвати оснивање института јер за то не постоји правни основ с обзиром да се уистину ради о преносу овлашћења са ентитета на ниво БиХ.

 Питања без одговора

* ГЛAС: Студија није дала одговор на многа друга питања?

КУТЛИЈA: Студија је дала неке неаргументоване констатације, али није дала одговор на нека питања. Зашто су, на примјер, у Студији коришћени примјери земаља које немају више нивоа у оквиру административног система, или зашто нису узети примјери земаља, као што су Шпанија и Aустрија. Констатација о недостатку ресурса и помањкању финансијских средстава није чињенично заснована, барем када је у питању РС. Зашто се предлаже начин финансирања института супротан утврђеном буyетском систему у БиХ, односно зашто није предложен модел самоодрживости наведене институције..

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.