Драган Брењо, замјеник директора Агенције за безбједност хране БиХ: Ознака без ГМО гарантоваће квалитет хране

Производи животињског поријекла као што су млијеко, месо и јаја од јесени ће у БиХ моћи да имају истакнуту ознаку "без генетски модификованих организама (ГМО)", а предуслов је да прођу одређене процедуре. БиХ ће тако бити прва земља у региону која ће потрошачима обезбиједити да знају шта једу и каквог је та храна квалитета.

Рекао је то замјеник директора Агенције за безбједност хране БиХ Драган Брењо, додајући да ова ознака није обавезна.

* ГЛАС: Шта за БиХ значи увођење ознаке "без генетски модификованих организама (ГМО)" на производима?

БРЕЊО: Полазна тачка су регионално усклађени стандарди за означавање и контролу производа "без ГМО" за земље дунавске регије. Ти стандарди развијени су 2015. године, а БиХ је недавно постала прва од 14 земаља учесница дунавске регије која их је усвојила.

* ГЛАС: Када можемо очекивати да те ознаке буду на производима у БиХ? Да ли ће оне бити обавезне?

БРЕЊО: Надамо се да ће током јесени прве компаније препознати значај добијања наведених ознака и ући у процес сертификације. Ознаке су необавезне, али сви који желе да их њихов производ има, морају проћи одређене процедуре.

* ГЛАС: За које производе су намијењене?

БРЕЊО: Прије свега за производе животињског поријекла, као што су јаја, млијеко и месо. Законска регулатива из области ГМО у БиХ, која је усклађена са ЕУ, прописује обавезно означавање ГМО и хране за животиње. Спровели смо испитивање међу потрошачима у БиХ, на узорку од више од 1.000 људи, које је показало да чак 90 одсто испитаника не жели конзумирати ГМО храну. Зато и мислимо да ће ово бити веома позитиван корак.

* ГЛАС: Ко ће контролисати и оцјењивати да ли производ може носити ознаку "без ГМО"?

БРЕЊО: Детаљно ће бити провјеравано како су и на који начин ти производи настали. То ће радити овлаштена правна и сертификована лица. Ићи ће, на примјер, код фармера и мљекара, гдје ће детаљно контролисати и процјењивати евентуалне ризике.

* ГЛАС: Да ли БиХ има довољно сертификованих предузећа која ће контролисати произвођаче?

БРЕЊО: Имамо, а током љета ће бити организована и додатна обука, како би што квалитетније обавили овај посао. Доћи ће им експерти из Аустрије, да им пренесу своја дугогодишња искуства и знања.

* ГЛАС: Како заинтересовати домаће компаније да се боре за ову ознаку на својим производима?

БРЕЊО: Свака компанија прво треба препознати да ли јој је важно да њен производ носи ознаку "без ГМО", јер многи потрошачи желе купити баш ту храну. Затим ће се јавити сертификованој фирми, која ће корак по корак анализирати да ли је њихов производ "без ГМО". То ће радити контролама и лабораторијским анализама. Домаћим произвођачима ће можда бити мало скупље да набаве ту скупљу и квалитетнију сточну храну, па ће и сами производи "без ГМО" бити вјероватно нешто скупљи, али многи потрошачи спремни су платити и више за бољи квалитет.

Неправилности

* ГЛАС: Какав је квалитет хране у БиХ?

БРЕЊО: Квалитет хране нам је сличан као и у земљама  у региону. Нисмо ни најбољи, ни најгори. Мада увијек може боље. Највише неправилности буде откривено приликом контроле воде. У БиХ је у 2016. години анализирано 18.265 узорака воде за пиће, при чему је утврђено да 3.580 узорака није било у складу са важећим прописима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.