Др Ратко Перић упозорава планинаре шта је неопходно пред успон

БАЊАЛУКА - Добра аклиматизација, уредна крвна слика и темељне припреме много су важније за безбједан успон од саме воље да се освоји врх, али управо то већина планинара занемарује.

На то је за "Глас" указао доктор наука спортске физиологије и планинар Ратко Перић.

Он је истакао да се на великим висинама организам суочава са недостатком кисеоника, што доводи до губитка енергије, пада концентрације и физичке снаге, због чега и најмањи пропуст може имати кобне посљедице.

Више неповољних околности

Осврћући се на трагедију на Елбрусу, наглашава да не може говорити о конкретним узроцима јер нема информације из прве руке, али сматра да је највјероватније ријеч о сплету више неповољних околности.

- На основу онога што је објављено у медијима и чињенице да познајем планину, претпостављам да је дошло до комбинације умора, могућих симптома висинске болести, магле, јаког вјетра и екстремно ниских температура. На најстрмијем дијелу завршног успона довољан је један изгубљен корак да посљедице буду кобне - рекао је Перић.

Он истиче да ниједан љекарски преглед или тестирање не могу бити гаранција успјешног успона, али да озбиљне припреме значајно смањују ризик.

- Све почиње много прије одласка на планину. Потребни су добра крвна слика, љекарски прегледи и квалитетна физичка припрема. Ако је неко анемичан, организам неће моћи ефикасно да преноси кисеоник, а мало ко уопште размишља о томе прије одласка на велике висине - казао је Перић.

Први знаци

Према његовим ријечима, аклиматизација је један од најважнијих предуслова безбједног успона.

- Неколико дана боравка на већој надморској висини прије завршног успона је неопходно. Постоје и хипоксичне коморе у којима се може тренирати, али оне не могу замијенити постепено привикавање организма на услове на планини - истакао је Перић.

Додаје да су први знаци акутне висинске болести главобоља, сметње са видом и пад концентрације, те да их никако не треба игнорисати.

- Ако се јави главобоља која не пролази ни након лијека против болова, то је јасан сигнал да се мора кренути назад, на нижу надморску висину. У таквој ситуацији више нема мјеста размишљању о освајању врха - нагласио је Перић.

Припреме испред добре воље

Он упозорава да планинари и даље ријетко траже савјете стручњака, прије било каквог успона.

- Ако говоримо о озбиљним успонима изнад четири или пет хиљада метара, од стотину људи можда ће се двоје консултовати са стручњаком. Већина се ослања на добру вољу и наду да ће све проћи како треба, а озбиљан и професионалан приступ припремама и даље је ријеткост - рекао је Перић.

Говорећи о сопственом искуству, истиче да никада није имао озбиљнијих проблема јер је сваком успону приступао научно.

- Све припреме заснивао сам на медицини и спортским наукама, од лабораторијских анализа и љекарских прегледа до планирања тренинга и техника дисања. Планина не прашта грешке, али то нису само грешке које направите током успона, већ и оне које сте направили мјесецима раније, током припрема. Зато треба слушати науку, медицину и струку, а не ослањати се само на добру вољу и наду да ће све проћи како треба - поручио је Перић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.