Домови за стара лица сигурно уточиште за многе пензионере у РС

Бањалука - Баке и дједови широм РС сигурно уточиште у пензионерским данима пронашли су у домовима за старе, гдје им дружења уз добру књигу, израду ручних радова, а неријетко и плес нимало не недостаје.

Шест година Геронтолошки центар у Бањалуци сигурна је лука за Мирјану Кузмановић (71) из Прњавора, која је због љубави према родном крају одлучила да се врати из Монте Карла, гдје је провела 42 године. Боравак у Француској јој је, како каже, био лијеп, али чежња за огњиштем је превладала.

- Радила сам као шнајдер у једној фирми у Монте Карлу, а много година и као кувар на броду, гдје сам упознала и свог покојног супруга. Послије његове смрти одлучила сам да старост проведем у РС - испричала је Кузмановићева.

Каже да је пропутовала многе земље, гостовала на концертима оперске диве Марије Калас, а једна је од ријетких која се може похвалити да говори осам свјетских језика.

- Најбоље говорим француски и италијански, али се одлично сналазим и са арапским, кинеским и другим језицима - рекла је Кузмановићева која вечери проводи читајући литературу на руском језику.

Највише од свега весели се празницима и рођенданима, које сви заједно проводе уз богату трпезу, пуно смијеха и понеки плес. У тренутку нашег разговора била је заокупљена хеклањем миљеа за сто у њеној соби. Мала соба у којој проводи дане уређена је пажљиво бираним детаљима и већ на самом улазу одише топлином породичног кутка.

Кузмановићева, иако на прагу осме деценије, смисао свог боравка у Геронтолошком центру проналази у раду, то је оно што, како каже, лијечи њену душу. Осим породице, њене бивше цимерке, ријетки су они који је обилазе. Кћерка, унучад и праунук живе у Словенији.

И Весна Мајкић из Бихаћа, дипломирани правник по струци, већ 18 година живи у Геронтолошком центру.

- Ратна дешавања деведесетих година одвела су ме далеко од огњишта. Неко вријеме сам провела у Србији, потом у Дрвару, а онда сам овдје пронашла своју оазу мира. Помажем немоћнима, старијим од себе, одведем их до амбуланте, одем по упутницу и тако ми прође дан - испричала је Мајкићева.

Занимљив животни пут од рођења давне 1925. године, па до данас прешао је и Сава Маловић из Рогатице, који је већ 57 година пензионер. Са непуних 17 година ступио је у редове Романијског партизанског одреда, а из НОР-а је изашао са чином водника, два рањавања и 40 одсто инвалидности.

Војничку униформу замијенио је оном народне милиције, а касније је постао командир станице. Посао га је довео у родну Рогатицу, гдје је са Рајком Вукашиновић свио породично гнијездо у којем су изродили троје дјеце. Супруга му је умрла прије пет година, а дјеца отишла трбухом за крухом.

- Добро ми је, дјеца наврате, али су ми чести "гости" и старачке болести. Издаје и снага, спорије се крећем, али ево ме у десетој деценији живота - прича са осмијехом Маловић.

За дуг живот нема посебан рецепт, све је, како каже, у Божијим рукама и добром друштву.

- Пушим већ 60 година, попијем чашицу "љуте", али ме никад нико није видио пијаног. Овдје другујем са пензионерима и, зна се, враћамо сјећања на минулу младост - рекао је Маловић.

Весели петак

Удружења пензионера из Прњавора, које окупља неколико хиљада најстаријих становника ове општине, дуги низ година организује дружење сваког петка. То је дан када сала Дома пензионера у Прњавору постаје претијесна да прими веселе баке и дједове, који ово вече проводе уз пјесму и плес.

- Наш "весели петак" је права прилика да терет година и евентуалне здравствене проблеме оставимо бар те вечери по страни. Плес и народно коло не престају - казала је Драгица Мајсторовић (85) из Прњавора, која и у деветој деценији има посебне штикле за плес.

Б. Р.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.