Дом испуњен миром и божићном радошћу

Преци су нам оставили у насљеђе бројне обичаје у вези са прославом Божића и припремом традиционалних јела која ће красити божићну трпезу.

Иако се многе домаћице труде да на трпези ништа не мањка, свештеници поручују да је син Божији дошао на свијет тихо, у штали, указавши нам тим чином на значај скромности, једне од најважнијих хришћанских врлина.

У складу са том врлином обичаји и послужење на божићној трпези не морају нужно обиловати многобројним јелима, али је неопходно да први мрсни оброк у новој години буде "зачињен" миром и слогом укућана.

Незаобилазни украси трпезе, сходно обичајима, су воштана свијећа, жито, ораси у љусци те гранчице бадњака и слама која симболизује јасле у које је син Божији положен по рођењу. Детаљи који симболизују чин доласка на свијет сина Божијег су чесница која представља тијело Христово, вино  крв Његову, мед добре стране овоземаљског живота, док је со сила која чува оно што је Господ за живота створио на земљи. Свака домаћинска кућа се, сходно могућностима, придржава обичаја па се на божићној трпези могу наћи печеница и чесница уз које се наздравља ракијом или вином, цицвара, разне врста пита, ролата и кифлица те неколико врста колача. Оброк започиње ломљењем чеснице уз поздраве "Мир Божији, Христос се роди" и "Ваистину се роди" након чега се чесница окреће као славски колач, прелива вином и ломи.

Туциндан

Туциндан је народни празник којим започињу припреме за прославу Божића. Обичај је да се на тај дан, који се обиљежава 5. јануара, коље и реди божићна печеница. Некада се печеница тукла, односно убијала ушицама сјекире па би се онда убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Срби за печеницу обично бирају прасе или јагње јер важи вјеровање да живини није мјесто на божићној трпези због тога што симболизује назадовање и растурање куће јер кљуца и баца земљу иза себе.

На Туциндан почиње уређење и спремање дома за предстојећи велики празник, а домаћица припрема брашно за мијешење, посуду са зрневљем жита, прибавља суве шљиве, смокве, орахе, новчиће и бомбоне које ће просути на Бадње вече по слами разастртој у кући, а дјеца их покупити пијучући. Послије посне вечере, пред починак, домаћица мијеси бадњачку погачу коју ће пећи сутрадан. У селима се мијења слама у гнијездима за живину, а обичај је и да се дугови враћају како домаћин "не би био дужан до идућег Божића". Према народном вјеровању, на Туциндан не треба дјецу тући јер ће цијеле године бити неваљала и боловаће од чирева.

Бадњи дан

Бадњи дан је посљедњи дан четрдесетодневног поста, а обичаји и празновање везани са овај празник своде се на молитве Богу да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак сијеку мушкарци прије изласка сунца, а дрвету се прије сјечења назове "Добро јутро", честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици, а затим се посипа житом.

Домаћин бадњак оставља поред улазних врата, а тек са првим мраком дрво се уноси у кућу и ставља, према обичају, на огњиште. По уношењу бадњака домаћин или домаћица уноси сламу квоцајући, а остали пијучу. Преко сламе се поставља столњак јер се, према старом обичају, служи и једе на поду. Затим се цјелива бадњак, маже медом и ставља на огњиште, а дјеца џарају ватру изазивајући прегршт варница и искрица говорећи: "Колико искрица, толико парица, пилића, кошница...". По завршетку налагања бадњака на ватру домаћин окади дом и вечеру, запали свијећу која симболизује свјетлост Божију и приступа се посној бадњој вечери. На Бадње вече, ноћ пред Божић пече се печеница за сутрашњи празник.

Бадња вечера

За Бадње вече сервира се посљедња посна вечера у оквиру божићног поста, а од јела на столу, поред хљеба и соли, треба да се нађе и риба пржена на уљу, кисели купус, мед, вино и пасуљ пребранац. На сто се поставља божићна свијећа и сито или тепсија у коју домаћица ставља четири велике румене јабуке, жито, кукуруз, новац, суве шљиве и орахе. Све то означава жељу за берићетом и добрим животом у кући. Пред таквом вечером домаћин се прекрсти, запали свијећу, окади трпезу, прочита молитву Господњу, разломи колач и сву чељад понуди вечером, при чему се уз чаше вина дижу здравице. Бадњачка погача симболише самог Господа Исуса Христа ("Ја сам хљеб жив, који сиђе са неба; који једе од овог хљеба живјеће ва вијек; и хљеб који ћу ја дати за живот свијета" - Јован 6,51).

Риба, као и хљеб, симболише сина Божијег, а на грчком језику преко кога су наши преци примили хришћанство, риба је ИХТИС, што представља скуп иницијала Исуса Христа. Со симболизује силу божанску, која чува тијело Божије, као што со чува хљеб и рибу од плијесни и трулежи. Вино симболично представља крв Спаситељеву којом је он на Голготи дао откуп Богу за гријехе људске, док мед симболизује сладост вјечног живота.

Божић

На Божић рано ујутро звоне сва црквена звона, а домаћин и укућани облаче празнична одијела и одлазе у цркву на јутрење и божићну литургију. Они који су се постом припремили примају свету тајну причешћа, док остали након службе у цркви примају нафору коју на Божић узимају прије сваког другог јела. По изласку из цркве поздрављају се традиционалним српским поздравом "Мир Божији, Христос се роди" и отпоздрављају "Ваистину се Христос роди". Рано ујутро домаћица замијеси погачу без квасца, односно чесницу, у коју ставља златни или сребрни новчић који представља дар новорођеном Христу. Када чесница буде печена, износи се на сто гдје су већ постављена остала божићна јела. Чесница се не реже већ ломи на онолико дијелова колико има укућана. Онај ко добије дио чеснице у којем је новчић, по народном вјеровању, биће срећан цијеле године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и сједају за трпезу.

Према народном вјеровању, божићна трпеза мора да обилује разноврсним јелима за која је задужена домаћица куће. Незаобилазан дио празничне трпезе, поред чеснице, је и печеница коју сијече домаћин ломећи прво лијеву плећку, главу и лијеви дио ребара. За божићну трпезу спрема се и сарма, цицвара, супа, као и разноразне салате. Ту су и незаобилазне посластице попут колача и торти. Пију се најчешће црно вино и домаћа ракија. По завршетку божићног ручка обичај је да се софра не диже три дана, баш као што се у том периоду ни кућа не чисти, па слама остаје да лежи на поду до Светог Стефана. Добро је да се послије божићног ручка симболично започне неки посао да би људи цијеле године били вриједни и да би им послови ишли од руке.

Положајник

Обичај је да се на Божић не иде никуда из куће. Изузетак је само положајник, односно прва особа која улази у кућу на Божић, која се дочекује на посебан начин и чији се долазак обично унапријед договара са домаћином. Положајник симболизује мудраце са Истока који су пратећи звијезду дошли да се поклоне новорођеном Христу те због тога важи вјеровање да је то особа која ће током цијеле наредне године доносити срећу у кућу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.