Док жито мељу ракију пију

ШЕКОВИЋИ - У живописном кањону рјечице Ловнице, километар и по од Шековића, с краја педесетих година прошлог вијека било је десетак воденица поточара дуж свега 500 метара тока ове рјечице. Данас, пола вијека послије, воденички камен покреће се само испод бадња воденице Слободана Мелезовића.

Он је воденицу и простор око ње проширио у ријетко атрактиван ресторан. Посао у воденици и ресторану искористио је да запосли сина који је до сада ходао по свијету тражећи посао. Слободан је послушао савјет оца Милорада, познатог млинара, да је најсигурнији хљеб управо овај воденички и да га не запоставља без обзира на то чиме ће се све у животу бавити. Тако је породична традиција воденичара настављена.

- Још као дјечак, док смо са села силазили овдје у варош у школу, свраћао сам код оца у воденицу. Некада, кад би било лоше вријеме и велики снијег, и заноћио бих у воденици. Чегртање воденичког камена и жубор воде ушли су у мене заједно са очевим савјетом и заувијек остали урезани у мени - рекао је Слободан.

Он каже да је заволио воденицу и млинарски посао, баш као и његов отац који је такође наслиједио породичну традицију.

Слободан, не само да је сачувао воденицу, него је лијепо обновио и проширио. Непосредно пред очеву смрт, 1986. године, када се вратио у родни крај, озбиљно се прихватио посла.

Почетком прошлог рата, док су сви муку мучили како да преживе, воденица је све боље радила, а народ се све брже враћао старој хранитељки, не чекајући када ће се појавити струја да би се хљеб испекао.

Ресторан на ријеци

Слободан је један дио воденице у којем се раније коначило проширио у бифе.

- Помислио сам зашто за своје муштерије, док чекају, не бих  нешто направио да се за то вријеме забављају, у овако живописном кањону уз чувени извор Студенац - рекао је Слободан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.