Хиландар као инспирација: Књига „Додир“ и филм о Светом Јакову окупили бројну публику

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Вече посвећено српској духовној баштини, историји и култури, које је одржано синоћ у Културном центру Источно Ново Сарајево, многобројној публици је понудило могућност да уживају у представљању књиге „Додир“ монаха Теодосија Хиландарца коју је по благослову монаха, оца Теодосија Хиландарца, представио професор и редитељ Бошко Милосвљевић.

Ово дјело, чији је издавач Задужбина светог манастира Хиландара у Београду и Архив Војводине, до сада је доживјело четири издања, а одликује се језиком и мишљу који прате традицију српске народне приповијетке, традицију коју су успостављали великани попут Лазе Лазаревића, Јанка Веселиновића, Боре Станковића и других.

Књига садржи  двадесет седам приповиједака у којима аутор прожима лична сјећања, духовна искуства и тихи разговор с Богом, трагајући за очевим додиром – симболом љубави, опроштаја и вјере. 

Вече је употпунила пројекција документарно-играног филма "Свети Јаков Тумански", најновијег остварења професора Бошка Милосављевића, који је познат и као редитељ награђиваних филмова попут "Јего благородије барон Врангел" (награда "Златни витез" у Русији), "Сеобе се настављају вечно", "Арсен Карађорђевић" и других.

Филм "Свети Јаков Тумански" настао је у сарадњи са Туманским манастиром и прати животни пут српског светитеља Јакова Арсовића – од дјетињства и школовања у Француској, гдје је докторирао 1924. године, до чудесног преображаја и монашког пута под духовним вођством Владике Николаја.

У филму учествују познати наратори и глумци, међу којима су Бојан Жировић, Ђорђе Марковић, Тања Бошковић, Бранкица Себастијановић, Илија Стојимировић, и многи други, као и свештена лица и монаштво које свједочи о животу светитеља.

На питање "Гласа Српске" откуд интересовање за Хиландар, професор Бошко Милосављевић је одговорио да је Хиландар у сржи нашег бића и да је то потреба многих.

- Неко добије привилегију и част да може о томе и да говори. Потреба је човека да види нешто лепо и чудесно. Када сам ове приповетке из "Додира" читао први пут размишљао сам да би једног дана то могла да буде књига. У Хиландару је велика инспирација не само за Србе него уопште за православни свет, али ето то је некако прирођено нама - рекао је Милосављевић.

Он је открио да је на Хиландару био 23 или 24 пута, а што се тиче промоције књиге "Додир" каже да их је било близу 30 и да је јако много промоција одржано у Србији, нешто у српској заједници у Хрватској и неколико у Републици Српској.

- Још нисмо промовисали ово дело у Црној Гори, а јесмо филмове - напоменуо је Милосављевић.

Кaда је ријеч о документарном филму каже да је то установио као неки свој додатни посао прије 15 година и да "производи филмове", те да их је завршио 16 до сада.

- Углавном су везани за националну историју и неке историјске личности које сматрамо занимљивим. Филм ме је одувек привлачио, одмалена, а кад сам одрастао почео сам тиме да се бавим - рекао је Милосављевић.

Његов колега Горан Мијић рекао је за „Глас Српске“ да су заједно урадили преко десет документарних филмова.

- Састало се мало друштво које воли филм, воли историју, првенствено националну и бавимо се националним темама, односно људима из националног корпуса који су заборављени, о којима се не зна или мало зна, који дуго нису помињани из различитих разлога, углавном идеолошких, а мисалим да су вредни спомена - оцијенио је Мијић.

Горан Мијић

Он је додао да су се мало бавили и „белим Русима“ који су, како је оцијенио, врло значајни за нашу културу.

- Тренутно радимо на једном пројекту о Григорију Ражовићу који је такође значајан за нашу културу али је прекривен велом тајне од 1945. наовамо и надам се да ћемо ускоро то да завршимо и да ћемо се поново срести и поразговарати након пројекције - рекао је Мијић.

Он је напоменуо да су им предмет интересовања националне теме и да се један од филмова за који сматра да је јако добар бави Анђелком Крстићем, писцем из Старе Србије који би могао да се упореди са Петром Кочићем.

- Исто је народни трибун, исто се бави образовањем, писао је и након 1945. године пао је у заборав, зато што простор у коме је живео и стварао није прихватао постојање српског народа – оцијенио је Мијић.

Наш саговорник је истакао да народ радо гледа садржаје којима се они баве и да су филмови добро прихваћени те да су врло посјећене пројекције њихових филмова.

Директор Матичне библиотеке која је била домаћин овом културном догађају Наташа Кулашинац рекла је „Гласу Српске“ да су промоција књиге "Додир" монаха Теодосија Хиландарца и приказивање филма "Свети Јаков Тумаски", у организацији Матичне библиотеке Источно Сарајево, протекли  изузетно успјешно и привукли велики број посјетилаца. 

- Документарни филм на инспиративан начин открива лик и дјело светитеља чији живот свједочи о истрајности, жртви и снази истинске вјере. Догађај је још једном потврдио колико је наша заједница жељна садржаја који обогаћују културни и духовни живот. Матична библиотека остаје посвећена томе да кроз свој рад и будуће програме настави да његује културу, духовност и заједништво у Граду Источно Сарајево - поручила је Кулашинац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.