Добра зарада испод најлона

ФОЧA - Иако су лагодан живот уз мало рада многима приоритет у данашње вријеме, породица Крунић из насеља Мијаковићи у Фочи прави је примјер да то све не гарантује задовољство и срећу.

Миломиру и Мирјани Крунић највеће задовољство је пољопривреда, која им је већ осам година једини посао и извор прихода. Према ријечима овог брачног пара, пољопривреда тражи одрицања, рад, напор и умор, али се и исплати.

- Супруга и ја смо до прије десетак година радили у предузећу "Озрен", које је послије пропало и остали смо без посла. Пошто обоје потичемо из радничких породица, одлучили смо се да покренемо самосталну пољопривредну производњу. Почели смо рад са једним пластеником и од њега смо уз мукотрпан рад временом успијевали да зарадимо и да полако проширујемо производњу - прича Миломир.

Много су труда, зноја и напора уложили су у земљу, а она им је временом узвраћала. Крунићи су постепено ширили производњу, тако да данас располажу са четири пластеника, огромним воћњацима јабука и крушака, четрдесет кошница пчела, а све је то распоређено на 25 дунума њихове земље. Недавно су добили и сертификат за квалитет меда, а вјештину тог и сваког другог посла, како каже, Миломир је наслиједио од оца, некада великог домаћина.

- Са својих десет прстију из године у годину повећавали смо производњу. Све својим радом, без икаквог кредита. Од тога школујемо дјецу, издржавамо се и добро живимо - истиче Мирјана, Миломирова супруга.

Од саме зиме Крунићи почињу радове, прво сију пресаду, па продају, а затим усјеве за рану производњу. На прољеће већ имају готове производе, које пласирају својим сталним муштеријама, износе их на пијацу, али чак возе и у околне градове пијачним данима. Тако све до јесени, када понове почињу са засађивањем, најчешће шпината, зелене салате, младог лука… На годишњем нивоу Крунићи произведу и продају око десет тона парадајза, више тона краставаца и паприка, око три тоне младог кромпира и више тона осталог поврћа. Поред факултетских обавеза, кћерка Милена и син Милан пристижу им врло често у помоћ у свим пословима.

- Научили смо сви да током цијеле године радимо без престанка и на тај начин се боримо. Када не можемо све да стигнемо, ангажујемо понеког радника, али како се времена мијењају, понекад не можемо ни радника да нађемо, јер нико више неће да обавља пољопривредне послове - додају Крунићи.

Успјели су да се изборе с најтежим временом, али оно са чим нису могли је природа и њена воља. Наиме, недавним порастом водостаја ријеке Дрине поплава им је однијела два пластеника и причинила штету од десет хиљада марака. Уложили су још сигурно толико да би два обновили и измјестили близу куће, да се невоља никада више не би поновила. Комисија је пописала штету породице Крунић, а као помоћ од општине пристигло им је 300 марака, за које не могу да купе ни сјеме, а камоли да нешто обнове.

- Разочаран сам што се локална заједница није више потрудила да нам помогне, али искрено, нисмо ни очекивали помоћ од било кога, јер смо кроз живот научили да идемо сами и да успијемо само својим поштеним и непрестаним радом - истиче Крунић.

Берба гљива

Најдражи новац који су икада зарадили и који ће увијек памтити, причају Крунићи, би­о је када су прије пар година заједно са дјецом отишли у Миломирово село да беру вргање.

- Само тај дан нас четворо зарадили смо око 400 марака, а за сав тај период, док је вргања било, зарадили смо пар хиљада и уложили их у производњу - прича Миломир и додаје да му супруга помаже у свим пословима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.