Добар куглаш, а још бољи свирач

СРБAЦ - Иако му је вид оштећен 95 одсто, а због тешке упале кука и зглобова у дјетињству се веома тешко креће, шездесетшестогодишњи Слободан Јанковић из Српца свира на шест жичаних инструмената и активно се бави куглањем.

Овај инвалид прве категорије изазива велико дивљење и поштовање својих суграђана, који га знају као мирног и честитог човјека, приврженог и оданог својој породици.

Отишао је у пензију прије 30 година, а већ пуне двије деценије води Општинску организацију слијепих и слабовидих лица у Српцу, гдје тренутно обавља функцију секретара. Бригу о слијепима води и на државном нивоу, па је тако активан члан неколико комисија у Савезу слијепих РС. Ипак, Српчани га најбоље познају по његовој великој љубави према гитари и другим жичаним инструментима.

- Од малих ногу сам заволио музику јер је цијела моја породица била музички образована. Гитару свирам од девете године, због чега сам уписао и школу свирања, а одмах потом сам савладао још пет жичаних инструмената. Своје знање сам преносио и млађим нараштајима, па тако и данас обучавам неколико младих талената - прича Слободан.

У протекле четири деценије наступао је са бројним оркестрима по цијелој Европи, а обишао је и готово све земље бивше Југославије. Углавном свира староградску и народну музику. За своје музичко умијеће освајао је признања на музичким смотрама широм Републике Српске.

Виталност је показао и на спортским теренима освојивши бројне медаље на куглашким првенствима широм земље. Био је други на међународном шампионату у Бањалуци 2002. године у конкуренцији пет земаља, вишеструки је шампион Републике Српске, а тренутно је рангиран међу три најбоља слијепа куглаша у БиХ.

- Иако имам широка интересовања, највише се трудим да слијепи и слабовиди на вријеме добију огревно дрво за зиму, а млади чланови наше организације уџбенике и ђачки прибор. Трудим се на све могуће начине да помогнем онима којима је то потребно, па сам тако више од 20 пута учествовао и у акцијама добровољног давања крви - каже Слободан.

Прије 11 година је остао без супруге Aнђелке, која је била 100 одсто слијепа. Са њом је стекао двије кћерке и једног сина, који немају проблема са видом. Тренутно живи са најмлађом кћерком, која ја талентована за плесање и писање пјесама, док су остала дјеца кренула "трбухом за крухом".

-        Било ми је тешко, дјецу сам подизао без мајке, уз много труда и напора, али са пуно љубави. Ту ми је и општина Србац у више наврата финансијски јако помогла. Имао сам и доста среће јер сам преживио неколико тешких операција, а чак сам једном испао из воза. И поред свега, оптимизам ме не напушта и сваки дан живота проживљавам пуним плућима - прича Слободан.

Филм у Карлсруеу

Док сам са члановима оркестра гостовао у њемачком граду Карлсруе, обилазили смо оближњу арену у којој је била промоција нових аутомобила и мотора. На излазу из сале зауставио нас је чувар који је рекао да купљену карту нисмо искористили како бисмо погледали некакав филм. Рекли смо му да смо сви готово слијепи и једва ходамо, али он је био упоран. И тако нас вратише у салу да гледамо филм, а ми нити шта видимо нити шта разумијемо, са смијехом прича Слободан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.