Дјецу штити закон, али не и систем

Бањалука - Слобода медија је кључан услов за развој сваког демократског друштва, али и та слобода има границе, посебно када је ријеч о заштити права дјеце и њихове приватности, што је такође предуслов сваког демократског цивилизованог система.

БиХ је потписница УН конвенције о правима дјетета, што обавезује све њене грађане, па и медије да је поштују.  Конвенција је правни акт са снагом закона који обвезује државу потписницу на спровођење свих њених одредби, али, како упозоравају овлаштене институције, то се не поштује. 

Судија за малољетнике Основног суда у Бањалуци Драган Улетиловић каже да кршења права дјеце посебно у медијима РС постоје.

- Наш Кривични закон РС има регулисан дио гдје новинари могу да сносе кривично-правне посљедице због начина извјештавања који је нарушио права дјетета, а за коју већина њих и не зна - казао је Улетиловић.

Нагласио је да постоји потреба да се боље уреде постојећи законски оквири.

- Ову законску област би требало детаљније уредити и то не само кривичним прописима - казао је Улетиловић, истичући да је то потребно јер су дјеца најосјетљивији дио друштва.

Омбудсман за дјецу РС Нада Граховац међутим каже да Кривични закон РС не санкционише повреду права дјетета у медијима.

Додаје да, иако свако дијете има право на законску заштиту својих права, у Српској закони у тој области нису доречени.

- Заштита дјеце могућа је под условима утврђеним законом, односно ако се нарушава углед, вријеђа част или интегритет, износе или преносе неистинити наводи или на други начин вријеђа његово достојанство, али се тај закон односи на сва физичка лица па тако и на дјецу - казала је Граховчева.

Шеф Одјељења за праћење права дјеце Омбудсмана за људска права БиХ Aлександра Марин-Диклић каже да закон у области заштите малољетних делинквената, али и све дјеце не прави разлике, него да и  једни и други имају иста права загарантована Међународном конвенцијом.

- Конвенција се може примјењивати директно по Уставу БиХ и треба да се тако примјењује. Поред тога, постоји обавеза државе да се законодавство усклади са међународним стандардима права дјетета - казала је.

Она сматра да постоји доста простора како би се унаприједило стање у заштити права дјеце, посебно када је у питању злоупотреба у медијима, али и путем интернета.

Марин Диклић наводи да организми и механизми и заштите у овој области постоје, као и задовољавајући правни и нормативни оквири, али да се права и приватност дјеце често крше.

Највећи недостаци су у онлајн медијима, који према ријечима Марин-Диклић, често нису нигдје регистровани, па их је тешко пронаћи и санкционисати.

У специјалном извјештају Омбудсмана за људска права БиХ, под називом “Препоруке за унапређење заштите права дјеце на приватност, када су права нарушена од стране медија у БиХ”, који је урађен прошле године, наводи се да медији у великој мјери нарушавају право на приватност дјеце.

- Објављивање идентитета дјетета врло је трауматично искуство и за дијете и породицу. Томе доприноси и чињеница да је у 79 одсто случајева на интернет порталима и посјетиоцима остављена могућност да коментаришу чланке, што повећава ризик откривања идентитета дјеце, изношења  прича и коментара особа које познају породицу дјетета и шире неистине - наводи се у извјештају.

“Плави телефон”

Директор Удружења “Нова генерација” Маша Мирковић рекла је да је ово удружење покренуло савјетодавну телефонску линију “Плави телефон”, гдје се могу пријавити све злоупотребе права дјетета.

- Само адекватним реаговањем може се направити помак у заштити дјеце у било којим областима - казала је Мирковићева. Додала је да је “Плави телефон” у функцији од 18. фебруара ове године, те да су од имали 44 позива.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.