Дјеца испунила животни сан

Козарска Дубица - Док се већина људи бори да стегне што веће материјално богатство, Сњежана и Горан Самарџија знају да је далеко значајнија борба за дјецу и потомство.

Не желећи да им, како кажу, кућа остане пуста, када су схватили да не могу да имају дјецу најприје природним путем покушали да се лијече од стерилитета. Увидјевши да тако неће успјети да остваре свој сан и добију властито потомство супружници Самарџија из села Вриоци код Козарске Дубице одлучили су да усвоје троје дјеце.

- Прије 12 година одлучили смо да сами нешто предузмемо јер нам вријеме није било савезник, неумитно је пролазило, а ми смо и даље били сами и без рјешења. Сјели смо и договорили се да усвојимо дијете и тако нам је у кућу најприје ушла Горана - прича Сњежана.

Додаје да није било веће радости у кући коју је испунио дјечији плач и слатке обавезе око бебе. Каже да су, још кад су се вјенчали повјерили једно другом да желе пуно дјеце. Отуда послије усвајања Горане, која сада има 12 година усвајају и два сина, сада десетогодишњег Душка и четворогодишњег Славишу.

-  Сада када погледам у назад не могу ни да замислим како нам је било док смо били сами и шта бисмо нас двоје радили да нема њих. Иако их не везује крвно сродство, сви су јако повезани и изузетно сложни. Дјевојчица је везана за браћу као да су род најрођенији, а сви заједно су толико сложни да их је милина гледати и слушати како се договарају, како се играју - прича отац Горан.

Дјецу одгајају у слози и разумијевању и са њима отворено причају о свему па и о томе да су им они родитељи који су им пружили дом и неизмјерну љубав.

То потврђује и дванаестогодишња Горана која каже да са старијим братом воли да учи, али и да се заједно играју. Каже да је најмлађи  Славиша највећа маза који уз њих старије покушава да буде старији него што јесте. Будући да Самарџије имају аутопраоницу, Славиша се највише "петља" у радове око кола, што оцу Горану нимало не смета.

Ово двоје, срећом испуњених родитеља, каже да су им дјеца обогатила живот, који је са њима добио свој прави смисао и да би опет учинили исто да се поново требају одлучити шта даље.

- Дјеца су добра. Кад одрасту схватиће шта се стварно догодило јер су сада вјероватно премлади за то. Вјерујемо да ће нам бити увијек радост као што су то од дана када су прешли наш кућни праг, али  и у старости  велика одмјена и да нам у руку додају бар чашу воде кад онемоћамо. Ништа више од њих не тражимо, само да су ту и да нам је кућа пуна дјечије радости и осмијеха - кажу Самарџије.

Највећа радост

Самарџије потичу из села Крухари код Санског Моста, а кажу да су у Козарској Дубици послије усвајања троје дјеце остварили оно најважније што су жељели да имају многобројну породицу са дјецом која су им највећа радост у животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.