Ђачке успомене нису за рушење

ВИШЕГРAД - Ових дана почиње се са рушењем зграде старе Гимназије у Вишеграду, која се налази у близини моста Мехмед-паше Соколовића на Дрини. На тој локацији планирано је да се изгради модерна зграда предузећа "ХЕ на Дрини".

Са нестанком ове грађевине, која је одавно по изгледу ругло града, неће пресахнути успомене генерација некада чувених вишеградских гимназијалаца.

Директор Средње школе "Иво Aндрић" Ђорђе Мршевић, који је и сам био ђак Гимназије, каже да је из ове школе изашло 38 генерација ученика.

- Гимназија у Вишеграду почела је са радом 1948. године, као мала, а онда прерасла у велику матуру. Као школа укинута је 1983. а десет година касније у Вишеграду су поново уписани први гимназијалци - каже Мршевић.

Професорка француског и латинског језика у пензији Љиља Јечменица била је ученик прве генерације вишеградских гимназијалаца, која је "изашла" 1958. године.

- Била су то сиромашна али лијепа времена. Гимназијалци су се дружили, заједно спремали лекције, помагали се и са најбољим друговима и другарицама увече шетали по ћуприји на Дрини или "чувеним корзоом" до жељезничке станице која је врвјела од живота - присјећа се стара професорка.

Ђацима, као у свим временима, није недостајало несташлука. Сјећа се Љиља да су тада у старој фуруни у учионици ложили борове шишарке, које су добродошле да се ђаци њима на одморима гађају. Заљубљени дјечаци су на дјевојчице бацали шишарке као знак симпатија или љубавних осјећања према њима.

- И ми, тадашњи гимназијалци, имали смо "богат" културно-забавни живот. Сви смо плесали валцер, ча-ча-ча и румбу, "изводили" приредбе на позорници у фискултурној сали, пјевали у хору, читали "Филмски свијет" и знали за најпознатије свјетске глумце и глумице - прича професорка Љиља.

Булдожери ће ових дана немилосрдно рушити камене зидове старе зграде Гимназије. Нестаће полумрачних учионица, за ђаке опасне зборнице, фискултурне сале...

Aли моћне машине неће уништити сјећања оних који су у овој згради на десној обали Дрине проводили ђачке, дјевојачке и момачке дане, снивајући о бољем и безбрижнијем животу.

Иво Aндрић

Професорка у пензији Љиља Јечменица и дан-данас жали што није била на часу кад је у Гимназију долазио Иво Aндрић. Каже, сазнала је све шта је тада рекао од другова и другарица, али то није то.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.