Дигитални токени (НФТ) – „обвезнице“ будућности

БАЊАЛУКА - Обзиром да смо кроз претходне чланке обрадили како појам и врсте дигиталне имовине, тако и њено издавање и услуге повезане са дигиталном имовином, да бисмо заокружили цјелину упознавања са основама дигиталне имовине у овом чланку ћемо се осврнути на дигиталне токене.

Шта су то дигитални токени?

Као што смо и претходно наглашавали, БиХ нити Република Српска немају законску дефиницију дигиталне имовине, нити њених врста, али да бисмо читаоцима приближили сам појам користићемо се дефиницијом дигиталних токена у складу са Законом о дигиталној имовини Републике Србије. Њиме је дефинисано да су дигитални токени врста дигиталне имовине те да означавају било које нематеријално имовинско право, које у дигиталној форми, представља једно или више других имовинских права, што може укључивати и право корисника дигиталног токена да му буду пружене одређене услуге.
Карактерише их уникатност, па када користимо ријеч дигитални токен у ствари мислимо на НФТ тј. "non-fungible token". Дакле, сваки НФТ је јединствен и као такав записан у блокчејн мрежу, што представља својеврсну потврду о уникатности међу корисницима. Сама могућност да се било које нематеријално имовинско право веже за НФТ (као нпр. твит на популарноној мрежи "X", или видео клип објављен на"YouTube" видео платформи) омогућили су дијељење и преузимање таквог садржаја у милионима примјерака, док се власништво над првим примјерком икада објављеног твита или видеа веже за НФТ, што занчи да НФТ у ствари представља доказ о власништву. НФТ првог икада објављеног твита тако је продат за 2.5 милиона америчких долара.

За разлику од виртуелних валута (криптовалута) чија сврха се огледа у могућности плаћања, примјењивост дигиталних токена је далеко шира. ПА тако, у зависности од тога у коју сврху се користе, дигитални токени могу бити:

1.    Инвестициони: служе као средство улагања. Она својим имаоцима дају различита имовинска права (нпр. право на учешће у добити, у управљању друштвом, право на камату и слично).

2.    Кориснички: служе као средство приступа различитим услугама и/или производима у овиру система који је заснован на њима.

Највећу примјену до сада дигитални токени доживјели су приликом инвестирања у новоосновање (стартуп) компаније, које издају своје токене у замјену за одређено инвестционо улагање њихових корисника, који у замјену за новчани улог добијају токен а који представља нпр. право на учешће у добити тог правног лица.

Дакле, од корисника токена не захтијева се било какав даљи ангажман (сем почетног инвестирања), док корисник за исти стиче права у том друштву, дефинисана самим НФТ-јем.

„Блокчејн је технологија будућности, а криптовалуте само први приказ њених могућности“.

Да закључимо, могућности дигиталне имовине већ сада показују да у великој мјери надмашују традциционалне системе, а на држави је да поменуту област законски дефинише и тиме свим заинтересованима понуди могућности кориштења дигиталне имовине.

Ауторски текст адвоката Јоване Диљевић

Напомена: Текст не представља правни савјет, већ лични став аутора.

Више информација о криптовалутама и дигиталној имовини можете наћи на www.jovanadiljevic.com .

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.