Демографи упозоравају: БиХ постаје као Сахара

Каже ово за "Глас Српске" демограф Александар Чавић, коментаришући најновије статистичке податке који се ни по чему не разликују од претходно објављених, да ли на мјесечном или годишњем нивоу, али показују да су негативни демографски трендови и даље свеприсутни. 

 

Како каже, заједно са својим колегама већ 20 година константно упозорава на неопходност доношења системских и стратешких мјера како би се зауставили негативни демографски трендови који би, уколико се и даље наставе, могли довести да тога да за неколико деценија, негдје до 2070. године, у БиХ живи тек нешто више од милион људи, од чега би чак њих 42 одсто били старији од 65 година. 

 

- Ово значи да би за неколико деценија БиХ могла имати тек око 300.000 радно способног становништва, те да би домаћој привреди недостајало више од 600.000 радника да би се одржао систем у каквом-таквом стању. Тај дефицит би се онда морао надомјестити увозом радне снаге. Ако претпоставимо да би један дио тих иностраних радника вјероватно у БиХ дошао са породицама, имали бисмо ситуацију да Срби, Хрвати и Бошњаци, конститутивни народи, постану статистичка мањина, док ће дошљаци чинити већину. И ово је нешто што би могло постати наша реалност ако се нешто у међувремену не промијени - упозорио је Чавић. 

 

Наводи и да није оптимиста, јер надлежни очигледно не схватају суштину проблема и не доносе адекватне мјере како би се зауставио негативни захуктали демографски точак.  

 

Како каже, они се врло често понашају попут пијаних милионера иако БиХ већ годинама има негативне обје компоненте које утичу на демографију, односно број становника, а то су природни прираштај и миграциони салдо. 

 

- Влада једно мишљење да, ако се нешто игнорише, проблем ће сам по себи нестати. Ако се и донесу неке мјере, оне су ад хок и популистичке. Једина мјера која је, према мом мишљењу, дала неке позитивне резултате јесте преношење трошкова породиљског одсуства са послодавца на јавни сектор, односно државу. Сви остали покушаји, па и они да се пресликају некакви модели из свијета, нису ништа друго до губљење времена, којег имамо све мање. Бојим се будућности, јер се сви они негативни демографски трендови не могу преокренути преко ноћи, у  кратком временском року - поручио је овај демограф. 

 

А они су, нажалост, присутни и данас. Према подацима Завода за статистику БиХ, у првих шест мјесеци ове године забиљежен је опет мањи број рођене дјеце и склопљених бракова у односу на исти период прошле године, али и већи број умрлих за више од пет одсто. Ови подаци долазе као горка пилула на већ раније објављене међународне статистичке извјештаје и процјене ММФ-а и УН. Да нам се не пише ништа добро, откривају и подаци да БиХ сваким даном постаје малобројнија за минимално 70 људи, односно за више од 25.000 људи на годишњем нивоу - без једног омањег града. Током протеклих неколико година у просјеку је рађано 66 дјеце дневно, док је умирало 117 особа, а емигрирало у просјеку 19. 

 

Преведено на минуте и сате, у БиХ се сваких 21,8 минута роди једно дијете. Сваких 12,3 минута, односно 1,3 сата, неко умре или емигрира. То значи да БиХ остаје "краћа" за једну особу сваких 20 минута. Нажалост, овдје није крај црној статистици. 

 

По броју старијих од 65 година БиХ, према подацима УН, заузима неславно 11. мјесто у свијету, одмах иза Србије и Хрватске, јер се око 23 одсто људи налази у овој старосној категорији, а процјене су да би се до 2050. овај проценат могао додатно увећати, чак на 34 одсто. Уколико се ово обистини, то би значило да би за 25 година сваки трећи грађанин имао више од 65 година, а што би онда погурало БиХ чак на четврто мјесто ове неславне "старачке" листе. Када су питању дугорочније прогнозе, оне откривају да би у БиХ 2100. године могло живјети негдје око 38 процената старих људи. 

 

 

Према недавним подацима Међународног монетарног фонда, али и популационог фонда Уједињених нација, у посљедњих 30 година све балканске земље забиљежиле су пад броја становника, а неславни рекордер је БиХ, која је према њиховим процјенама остала чак без трећине популације. Њихови подаци откривају да је посљедњих 25 година БиХ изгубила више од 1,1 милион људи и уколико се наставе негативни демографски и миграциони трендови присутни већ деценијама, она би за неколико деценија могла имати само 1,4 милиона становника, за двије трећине мање него деведесетих година прошлог вијека.