Дејан Бокоњић за "Глас" о породичној историји: Мог дједа су ухапсили након Сарајевског атентата

Мој дјед Јово Бокоњић са баком Стаком Чубриловић учествовао је у Балканском рату, а ухапшен је након Сарајевског атентата због бакине браће, Васа и Вељка Чубриловића, открио је у интервјуу за "Глас Српске" Дејан Бокоњић, декан Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

У разговору за "Глас Српске" Бокоњић је говорио о свом породичном стаблу, везама са породицом др Милутина Најдановића, Бориши Старовићу и другим истакнутим српским љекарима из Сарајева.

- Послије баке Стаке Бокоњић Чубриловић, дерматовенеролога, и дједа Јове Бокоњића, гинеколога, мој отац Рајко је био интерниста те стричеви Ненад Бокоњић - неуропсихијатар и Ристо Бокоњић - неуролог. Такође, дјеца Ненада Бокоњића су љекари, Срђан - психијатар и Сања - интерниста пулмолог, ја као Рајков син, дјечији пулмолог, као и моја ћерка Сара која је завршила Медицински факултет будући је радиолог и представља четврту генерацију доктора медицине - истакао је Бокоњић.

Дјед Јово Бокоњић - први специјалиста гинекологије и акушерства

ГЛАС: Појасните детаљније какве су Ваше везе са Јовом Бокоњићем.

БОКОЊИЋ: Др Јово Бокоњић је био мој дјед. Он је један од оснивача и директора Гинеколошке клинике у Сарајеву и био је први специјалиста гинекологије и акушерства у Босни и Херцеговини. Јово је био угледан човјек  који је помогао многим људима и био је омиљен љекар. Памти се и као један од кључних носилаца развоја модерне медицине у Сарајеву. Истовремено, припадао је љекарској породици која је значајно утицала на обликовање културног и професионалног идентитета града током 20. вијека.

ГЛАС: Откуд портрет доктора Јова Бокоњића у Галерији Жарко Видовић у склопу изложбе "Српско сликарство почетком 20. вијека"?

БОКОЊИЋ: Замољени смо од стране водитеља галерије да уступимо неколико својих слика за потребе ове изложбе. Међу уступљеним сликама је био и портрет Јове Бокоњића. Са великим задовољством смо се одазвали, јер ова изложба представља једну од највећих и највреднијих изложби српских сликара икада на овим просторима.

ГЛАС: Аутор овог уља на платну је Бранко Радуловић, а да ли Вам је познато зашто је за портрет изабрао Јова Бокоњића?

БОКОЊИЋ: Њих двојица су се упознали у Прагу током студија и били су велики пријатељи.  Бранко Радуловић је током свог вишегодишњег боравка у Прагу направио овај портрет. Драго ми је да су аутопортрет Радуловића и портрет Јове Бокоњића један поред другог у галерији, јер у томе има неке симболике.

ГЛАС: Гдје је завршио студије Јово Бокоњић?

БОКОЊИЋ: Jово Бокоњић је рођен 1883. године у Босанској Костајници, основну школу је похађао у Мостару, Тузли и Фојници, а гимназију је завршио у Сарајеву. Медицински факултет је завршио на Карловом универзитету у Прагу 1911. године. Послије завршених студија је дошао у Сарајево гдје је радио у државној болници. 1912. године оженио је Стаку Чубриловић у Сарајеву коју је упознао током студија у Прагу. Учествовао је заједно са супругом Стаком, као добровољац, у Балканском рату гдје је радио у војној болници у Крагујевцу. За тај рад је одликован Орденом Светог Саве IV реда. Након Сарајевског атентата 26. јула 2014. ухапшен је због браће супруге Стаке, Васа и Вељка Чубриловића, који су учествовали у атентату. У августу 2014, је из гарнизоног затвора у Сарајеву интерниран у логор у Араду, у данашњој Румунији. Због епидемије пјегавог тифуса која је тамо владала додијељен је као интерни љекар за лијечење заробљеника и то је радио све до 1917. године. Након тога је пребачен у Терезин у Чешкој гдје је поново лијечио инфективне болеснике, а 1918. године пребачен је у Лавов у данашњој Украјини гдје је остао до слома Аустро-Угарске монархије. Након повратка у Сарајево наставио је да ради на одјељењу Гинекологије да би 1920. године био постављен за начелника гинекологије указом краља Александра I и ту функцију је обављао све до 1947. када су гинекологија и акушерство издвојени у посебну Клинику на Језеру у Сарајеву чији је био директор све до пензионисања. У неколико наврата био на усавршавањима у Прагу, Бечу, Паризу и Берлину. Добитник је многих признања: Ордена рада другог реда, Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима и Златног знака Црвеног крста. У Сарајеву је заједно са Стаком (Чубриловић) Бокоњић засновао породицу, имао је троје дјеце - Рајка, Ненада и Бранку. Умро је 1970. године.

Везе са професором доктором Милутином Најдановићем

ГЛАС: Да ли постоје везе Ваше породице са покојним професором доктором Милутином Најдановићем и какве су те везе ?

БОКОЊИЋ: Мој стриц Ненад Бокоњић има двоје дјеце, Срђана и Сању Бокоњић. Срђан Бокоњић је ожењен  Јелицом (Најдановић) Бокоњић, ћерком Милутина Најдановића. То је веза наше породице са породицом Најдановић са којом смо одржавали веома блиске контакте.

ГЛАС: Имате ли податке ко је убио доктора Најдановића, да ли је о том монструозном убиству вођена истрага и да ли је ико одговарао?

БОКОЊИЋ: Нажалост, ове податке немам. Др Најдановић  је одведен из свог стана у августу 1992. године од стране наоружаних људи и убијен. До дана данашњег се не зна ко је починилац овог убиства. 

ГЛАС: Чини се да је за породицу Бокоњић нераскидиво везана медицина. Од када су Ваши преци ушли у свијет медицине, имате ли податке колико их има?

БОКОЊИЋ: Моји преци су ушли у свијет медицине од краја 19. вијека односно почетка 20. вијека. Послије баке Стаке Бокоњић Чубриловић, дерматовенеролога, и дједа Јове Бокоњића, гинеколога, мој отац Рајко је био интерниста те стричеви Ненад Бокоњић - неуропсихијатар и Ристо Бокоњић - неуролог. Такође, дјеца Ненада Бокоњића су љекари, Срђан - психијатар и Сања - интерниста пулмолог, ја као Рајков син, дјечији пулмолог, као и моја ћерка Сара која је завршила Медицински факултет будући је радиолог и представља четврту генерацију доктора медицине.

У Фочу дошао 2000. године на наговор aкадемика Борише Старовића 

ГЛАС: Откуд Ви у Фочи?

БОКОЊИЋ: Jа сам у Фочу дошао као млад љекар из Херцег Новог гдје сам радио у дому здравља. У Фочу сам дошао 2000. године на наговор aкадемика Борише Старовића који је био пријатељ моје породице. Брзо након доласка сам постао асистент на предмету Физиологија. Од тада почиње моја стручна и академска каријера. Данас сам редовни професор на предмету педијатрија и супспецијалиста дјечији пулмолог.

ГЛАС: Шта Вам је приоритет када је ријеч о Медицинском факултету у Фочи који је у саставу Универзитета Источно Сарајево који носи епитет најеминентнијег медицинског факултета у региону?

БОКОЊИЋ: Када је ријеч о визији будућег развоја факултета она ће се заснивати на стицању нивоа изврсности на различитим пољима од наставе, преко истраживања, до интернационализације водећи рачуна да факултет остане снажни промотер развоја локалне заједнице. Кроз медицинско образовање засновано на компетенцијама ћемо се фокусирати на вјештине и напредак учења појединца, промовишући већу усредсређеност на студента и покушати дати већу флексибилност у времену потребном за едукацију користећи један хибридни модел. За ово ће бити коришћени модификовани каталози знања и вјештина и електронске платформе за учење.  Добијање Центра изврсности у истраживању и акредитација наших истраживачких лабораторија ће бити важан задатак у будућности. Факултет мора наставити даље да развија процес интернационализације. Добијање међународне акредитације факултета по WFMA стандардима, је доказ изврсности у настави, и допринио је даљој видљивости и повећају интересовања за студирање на нашем факултету. Активно учешће у различитим мрежама и асоцијацијама као што су АМСЕ, "Orpheus", биће настављено, као и подстицање мобилности наставника и студената. Даље, велики инфраструктурни пројекти као што су (симулациони центар, регионални центар за јавно здравље, нови студентски дом и др). Процес комерцијализације и нуђење здравствених услуга грађанству, који смо успјешно примјењивали у претходном периоду, ће бити настављен. На крају, циљ нам је да задржимо младе на овом простору и да будемо један од главних замајаца развоја овог дијела Републике Српске и Босне и Херцеговине заједно са Универзитетом у Источном Сарајеву у чијем смо саставу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.