Давор Чордаш: Охрабрујуће што се број расељених смањује

У Српској је у протеклих пет година број породица у алтернативном смјештају смањен са 7.248 на 4.130, а охрабрује податак да се број расељених лица константно смањује.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао министар за избјеглице и расељена лица РС Давор Чордаш.

- Влада РС је у првим мјесецима 2011. године остварила значајне резултате у оквиру стратегије затварања колективних центара у РС, а највећи ефекти постигнути су у Источном Новом Сарајеву и Котор Варошу, гдје су изграђени станови за 41 породицу - додао је Чордаш.

* ГЛAС: Да ли је Министарство испунило циљеве у првих 100 дана Владе?

ЧОРДAШ: Све предвиђене активности су реализоване. Влада је усвојила Извјештај за 2010. годину и Програм рада за ову годину, чиме су створени оквири за реализацију пројеката, за које нам на располагању стоји више од седам милиона КМ. Уз резултате из области колективних центара, реализовано је и кредитно задужење код Фонда за међународни развој у износу од 3,24 милиона долара. Одређене су општине у којима ће се реконструисати 180 стамбених јединица.

* ГЛAС: Колико избјеглица, а колико расељених лица тренутно живи у РС?

ЧОРДAШ: У Српској борави 9.006 избјеглица и 62.013 расељених особа. Влада РС је у првим мјесецима 2011. године остварила значајне резултате у оквиру стратегије затварања колективних центара у РС, а највећи ефекти постигнути су у Источном Новом Сарајеву и Котор Варошу, гдје су изграђени станови за 41 породицу. У Братунцу и Сребреници у току је изградња објеката са по 32 стана, зграда у Сокоцу ће имати 21, Теслићу 18, а Власеници 13 станова. У општинама Фоча и Рогатица граде се зграде са по 14 стамбених јединица, тако да ове године очекујемо да збринемо више од 150 породица из 13 колективних центара.

* ГЛAС: Како планирате да расподијелите 7.094.000 КМ, које су на располагању Министарству?

ЧОРДAШ: За повратак у Српску предвиђено је 3,5 милиона марака, на алтернативни смјештај одлазе два, а на повратак у ФБиХ биће потрошено пола милиона марака. Међутим, нисмо ограничени буџетским оквиром, пошто ћемо реализовати низ активности путем Фонда за повратак БиХ, коришћењем кредитних средстава и у сарадњи са међународним невладиним организацијама.

* ГЛAС: На шта је Министарство до сада трошило највише новца?

ЧОРДAШ: Највећи дио средстава у посљедњих пет година уложен је у плаћање алтернативног смјештаја и у обнову инфраструктуре. За сваку од ових ставки је издвојено више од 26 милиона КМ, што је више од половине укупно потрошених готово 80 милиона КМ.

* ГЛAС: Колико је средстава потребно издвојити за имплементацију Ревидиране стратегије одредби Aнекса седам Дејтонског споразума?

ЧОРДAШ: Министарство је учествовало у изради стратегије у којој су дефинисани циљеви и планиране потребне акције у правцу коначне реализације одредби Aнекса седам. Послије усвајања Парламент БиХ је донио одлуку о кредитном задужењу од 400 милиона КМ за њено спровођење. Власт на нивоу БиХ још увијек није формирана, па је судбина ове одлуке неизвјесна. 

* ГЛAС: У којим регијама РС је повратак од највећег интереса?

ЧОРДAШ: Повратак треба подржати гдје год постоји жеља. Ипак, више од трећине од укупно 22.026 захтјева за обнову имовине је на подручју Посавине, прије свега у Броду и Дервенти. Највеће интересовање за ову регију показали су Срби и Хрвати, док су Бошњаци најзаинтересованији за источни дио РС, Зворник и Бијељину.

* ГЛAС: Како обезбиједити одржив повратак, пошто је он, чини се, већи проблем од саме обнове објеката?

ЧОРДAШ: Још од 2006. године Министарство реализује такве пројекте, са улагањима од 4,5 милиона КМ. Укупно је подијељено 285 мотокултиватора, 220 пластеника, 20 сушара, помогнута је обнова 108 вјерских и 87 инфраструктурних објеката, пружена подршка за рад 557 малих предузећа и породичних послова, као и 12 осталих врста помоћи.

Избјеглице из Хрватске

* ГЛAС: Како помоћи великом броју избјеглица из Хрватске које се налазе у РС?

ЧОРДAШ: То питање је у надлежности институција БиХ, али то не умањује нашу заинтересованост за тај проблем. Током прошле године отворени су билатерални разговори са Хрватском. Министарство је дало допринос у организацији састанка предсједника РС Милорада Додика и предсједника Хрватске Иве Јосиповића, на којем је договорено формирање међудржавног координационог тијела, које ће се бавити рјешавањем проблема повратника и избјеглица. Ефекти се већ виде, позитиван дијалог лидера у региону даје резултат, много тога је урађено и много тога иницирано.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.