Дарко Ђого, декан Православног богословског факултета у Фочи: Рођени смо да имамо мир свакога дана

Човјек који вјерује само у себе не може подијелити радост Божића. Божић подразумијева да нисам битан ја него Бог који ме воли.

Поручио је то у интервјуу за "Глас Српске" декан Православног богословског факултета "Свети Василије Острошки" у Фочи протојереј-ставрофор Дарко Ђого.

* ГЛАС: Божић је пред нама. Син Божији долази у наше домове и окупља нас, па се за Божић каже да је најрадоснији породични празник. Каква је данас улога породице и да ли она има значај који би требало да има?

ЂОГО: Најприје, често се спомиње да је породица институција. Мислим да породица није институција, ни установа како смо ми Срби превели латинску ријеч. Породица није нешто што је накнадно установљено и што је придодато човјеку. Породица јесте живот, непосредност људи и догађаја, оно што дијелимо. Зато криза породице није институционална криза и не може се поправити унутар институција, него су коријени, али и лијекови много дубљи. Црква би управо зато, опет не као институција, него као живот и позив на живот требало да нас подсјећа да наш живот има смисао, јер ми као бића имамо коријене и коначно назначење куда путујемо, јер смо сви пролазна бића. Зато би окупљање на Божић требало да буде обећање да ћемо више вољети једни друге у сљедећој години, а не компензација која ће нас ослобађати од љубави и упућености на другог у току сљедеће године.

* ГЛАС: У чему се огледа симболика Божића?

ЂОГО: Божић не симболизује нешто, он сам јесте догађај доласка Христовог међу нас. Он нас подсјећа да смо бића којима је био и данас је потребан светитељ, али такође и бића која Бог толико воли да јесте и жели да буде наш спаситељ.

* ГЛАС: Божић је празник мира и праштања. Колико смо спремни да праштамо и охрабримо ум чврстом вјером у побједу добра над злом?

ЂОГО: Као народ и друштво веома смо мало спремни да праштамо и у томе је један од наших највећих проблема. Чак и да смо у већим беспућима од оних у којима смо данас, економским, друштвеним и осталим, ми бисмо из њих уз помоћ Божију нашли пут да имамо силу праштања већу од онога како постојимо данас. Ми живимо у времену кад људи генерално желе комфор, али не и мир. Постоји много реалних и измишљених фрустрација, али на те фрустрације најчешће одговарамо конфликтом, а оправданост тих конфликата онда оправдавамо неким суманутим теоријама. Све оне су утемељене у нашем самољубљу и осјећају сопствене вриједности. Колико пута ми кажемо другим људима или нам они кажу "то је тако кад ти ја кажем". Таквом човјеку, а сви смо помало такви, тешко је бити искрен вјерник. Човјек који вјерује само у себе, а друштво нам данас сугерише да је амбициозност и бескрупулозност пожељна особина, као и такво друштво не могу подијелити радост Божића. Божић управо подразумијева да нисам битан ја него Бог који ме воли.

* ГЛАС: Која је Ваша порука вјерницима за Божић?

ЂОГО: Мир Божији - Христос се роди! Христос се роди да бисмо имали мир, то важи сваког дана, од Божића до Божића. Кад у миру и љубави постојимо - тада смо такви каквим нас је Бог замислио за вјечност. Зато свима желим изобиље љубави која доноси радост, радости која доноси мир и мира који доноси љубав.

Пост и причешће

* ГЛАС: Божићу претходи четрдесетодневни пост. Колики је значај поста и причешћа?

ЂОГО: Пост је изузетно значајан, а причешће је тајна над тајнама, смисао нашег живот, додир вјечности и зато и није ограничено само на неке периоде године него је наша насушна потреба и свакидашња стварност. Пост нас учи култури одрицања - што је данас лекција коју тешко усвајамо. Пост нас учи да слобода почиње кад почнемо да се одричемо себе или бар нечега од себе. То је лекција за читав живот и она је управо битна ради причешћа. Ми се причешћујемо тијелом и крвљу Бога који је себе дао на страдање за нас. Да бисмо макар мало дотакли космичку жртву и ми дајемо малу жртву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.