Фото: Дане Малешевић, министар просвјете и културе РС, за Глас Српске: Мала матура улази у основне школе
Од идуће школске године морамо извршити одређене припреме како бисмо могли увести малу матуру у основне школе. То подразумијева формирање комисија и припрему задатака који ће бити понуђени школама у експерименталној фази.
Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар просвјете и културе РС Дане Малешевић.
- Не знамо још колико ће нас коштати увођење мале матуре, али сигурно је да морамо увести неки систем којим ћемо ставити на провјеру масовну појаву одликаша и вуковаца у основним школама - истакао Малешевић.
* ГЛАС: Нека подручна одјељења ће бити затворена, док ће четири централне школе усљед мањка ђака промијенити статус и постати подручна одјељења. Шта ће бити са наставним кадром у тим школама?
МАЛЕШЕВИЋ: Ове године у пензију одлази 457 просвјетних радника, а њихова радна мјеста првенствено су намијењена за учитеље и наставнике из школа које су затворене због мањка ђака. Све школе су добиле дописе да не расписују конкурсе док не буде успостављена нова школска мрежа. Четири директора из централних школа које мијењају статус радиће у другим школама из којих су пензионисани радници. Исто је и са учитељима. Ради се о око 20 људи и неће бити проблем да на исти начин сви буду збринути.
* ГЛАС: Шта доноси нови закон о основном образовању РС?
МАЛЕШЕВИЋ: Желимо, прије свега, задржати високу стопу обухвата дјеце обавезним деветогодишњим основним образовањем и осигурати оптималне услове рада. Циљ нам је унаприједити квалитет васпитно-образовног процеса. Министарство је формирало радну групу за израду новог закона о основном образовању. Рок за његово доношење је крај године. Од свих основних школа смо затражили сугестије и примједбе. Њихово мишљење нам је драгоцјено, а партнере имамо и у Синдикату образовања, науке и културе.
* ГЛАС: Приликом уписа у средње школе забиљежен је огроман број одликаша и вуковаца. Да ли дијелите мишљење да би требало пооштрити критеријуме оцјењивања у основним школама?
МАЛЕШЕВИЋ: При крају је радна верзија стратегије образовања кроз коју планирамо, као што је случај у окружењу, да у основне школе уведемо малу матуру или неку врсту екстерног оцјењивања на крају основног образовања. Сасвим сигурно је да ћемо добити другачије стање оцјена него што је сада случај. Тај екстерни испит уградићемо у пријем у средње школе, тако да ћемо законски ограничити и да то буде одређени праг испод којег се неће моћи уписати ученик у гимназије или медицинске школе. То ће подразумијевати тест из математике, српског језика и још неке комбинације предмета као што је у Србији. Од идуће школске године у РС морамо урадити одређене припреме како бисмо могли увести малу матуру. То подразумијева и формирање комисија и припрему задатака који ће бити понуђени школама у експерименталној фази. Планирали смо да десет одсто школа већ у школској 2016/17. години буде обухваћено малом матуром, а затим ћемо анализирати резултате. Ако се покаже као добар модел, проширићемо га на све школе. Нема разлога да то не урадимо, јер мала матура добро функционише и у региону.
* ГЛАС: Колико ће коштати увођење мале матуре у школе?
МАЛЕШЕВИЋ: Извођење мале матуре у Словенији кошта око два милиона евра, а у Србији око два милиона марака. Не знамо још колико ће нас коштати, али је сигурно да морамо увести неки систем којим ћемо ставити на провјеру масовну појаву одликаша и вуковаца у основним школама. На тај начин утичемо и на упис у средње школе. Сада сви желе у гимназије или медицинске школе, иако из привреде сугеришу на ђаке да уписују производна занимања.
* ГЛАС: Како коментаришете огромно интересовање за медицину и свршених основаца и средњошколаца?
МАЛЕШЕВИЋ: И ове и прошле године медицинска струка била је веома тражена. Ради се о атрактивним смјеровима, али претпостављам да је велико интересовање узроковано већом могућношћу запослења у иностранству. Средње школе морају више да раде на промоцији дефицитарних занимања, а ђаци да направе баланс између жеља и стварних могућности за запослење.
* ГЛАС: Повећано је интересовање за упис на електротехничке факултете, а опало за економију и право. Значи ли то да промјене у уписној политици дају позитивне помаке и да почињемо да школујемо кадар за тржиште рада?
МАЛЕШЕВИЋ: Дуготрајан је то процес који је тек сад почео давати резултате. Чињеница да је повећан број пријављених студената на електротехничким факултетима, а да је смањено интересовање за студијске програме права и економије заиста ме радује. То значи да су апели и подстицајне мјере попут бесплатног школовања и финансијске помоћи студентима дефицитарних занимања дали резултат.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.