Данас славимо Светог Илију: Које обичаје ваља испоштовати и шта никако не треба радити на Илиндан

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Агенције

Српска православна црква и вјерници данас, 2. августа обиљежавају празник Светог пророка Илије, једног од најпоштованијих старозавјетних светитеља.

У народу је познат као Свети Илија Громовник, а за овај празник вијековима се везују бројни обичаји, вјеровања и народна предања.

Свети Илија у српској традицији представља симбол снажне вјере, истрајности, борбе за правду и заштите од временских непогода. Његов празник, Илиндан, један је од великих љетних празника који се и данас прославља у многим крајевима.

Ко је био Свети пророк Илија?

Према библијском предању, Свети пророк Илија био је један од највећих пророка Старог завјета. Живио је у вријеме када је позивао народ да се врати правој вјери и одбаци неправду.

Познат је као:

  • велики проповједник Божје ријечи;
  • борац против идолопоклонства;
  • симбол непоколебљивости и праведности.

У хришћанској традицији посебно мјесто има и због предања о Преображењу Господњем, када се, према вјеровању, заједно са пророком Мојсијем јавио Исусу Христу.

Зашто се Свети Илија назива Громовник?

У народном предању Свети Илија је познат као Илија Громовник, јер се вијековима вјеровало да управља громовима, муњама и олујама.

Народ је замишљао да:

  • Свети Илија небом вози ватрене кочије;
  • грмљавина представља тутњаву његових кола;
  • громовима кажњава неправду и нечастиве силе.

Ово вјеровање повезано је са библијским описом пророка Илије, за кога се наводи да је узнесен на небо у огњеним колима.

Због везе са ватром и природним силама, Свети Илија се у народу убраја међу „огњене свеце“, заједно са Огњеном Маријом и Светим Пантелејмоном.

Обичаји за Илиндан: Шта се по народном вјеровању ради?

На Илиндан се у многим крајевима одлази у цркву, присуствује литургији, а организују се и:

  • црквене славе;
  • сабори;
  • народни вашари.

Један од познатих обичаја јесте узимање кашичице меда.

Према народном вјеровању:

  • мед на Светог Илију доноси здравље и благостање;
  • мајке су некада мазале дјецу медом по образима како би била здрава, весела и румена током године;
  • пчелари су посебно цијенили мед извађен на овај празник.

Шта се не смије радити на Светог Илију?

Према народним обичајима, на Илиндан се избјегавају одређени послови.

Вјеровало се да не треба:

  • радити тешке пољске послове;
  • косити траву;
  • жети жито;
  • улазити у винограде.

Разлог за оваква вјеровања била је бојазан да би непоштовање празника могло изазвати невријеме, град или удар грома који би уништио љетину.

Такође, народ је вјеровао да после Илиндана више није добро купати се у ријекама и језерима, јер је „вода од Светог Илије хладна и опасна“.

Према старим обичајима, на овај дан треба избјегавати:

  • свађе;
  • љутњу;
  • тешке ријечи;
  • негативне мисли.

Шта значи када пада киша на Илиндан?

Временске прилике на Светог Илију одувијек су привлачиле пажњу народа. Постоји велики број народних тумачења.

Према неким вјеровањима:

  • киша на Илиндан најављује хладнију и дуготрајнију зиму;
  • киша представља знак прочишћења и Божје опомене;
  • невријеме на овај дан подсјећа људе на снагу природе и потребу за понизношћу.

У неким крајевима се вјеровало и да киша на Илиндан штити од суше и пожара.

Народна изрека о Светом Илији

За овај празник везују се бројне пословице, а најпознатија је:

„Од Светог Илије, сунце све милије.“

Њоме се означава вјеровање да након Илиндана љето постепено почиње да јењава, дани постају краћи, а јутра свјежија.

У неким крајевима се каже и:

„Од Илиндана, сунце све хладније с неба сија.“

Без обзира на то да ли се народна предања посматрају као дио вјере или културне баштине, Илиндан је кроз вијекове остао један од најзначајнијих празника у српском народу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.