Данас је Велики петак – знате ли како обиљежавамо овај важан дан

Православни вјерници данас обиљежавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи.

Ово је дан највеће хришћанске жалости, посљедњи у недјељи Страдања, током кога не звоне црквена звона

Христос, ухапшен претходне ноћи, изведен је на данапњи дан пред јеврејске првосвештенике на суђење због оптужби да проповиједа учење за које су тврдили да је у супротности са вјерским принципима и законима јудаизма.

Већи број лажних свједока, које су првосвештеници довели, наводили су, између осталог, да Исусови говори о Царству небеском представљају његову намјеру да се прогласи за јеврејског цара који ће их ослободити од римског ропства.

То је искористио првосвештеник Кајафа и одлучио да Христа преда римском намјеснику Јудеје – Понтију Пилату, како би га он осудио због побуне против Рима, што се кажњавало смрћу.

Пилат је Христа предао у руке јеврејском краљу Ироду, који га је вратио назад римском намјеснику.

На Пилатова питања и тврдње Исус је ћутао или одговарао само са: "Ти кажеш", рекавши му у једном моменту да "његово царство није од овог свијета".

Видјевши да нема елемената за осуду, римски намјесник послужио се старим јеврејским обичајем да за вријеме Пасхе буде помилован један осуђеник, те је окупљени народ упитао да ли жели слободу за Христа или Вараву.

Окупљени народ, подстрекаван јеврејским првосвештеницима, затражио је слободу за Вараву, а осуду за Христа, ријечима: "Крв његова на нас и нашу дјецу".

Пилат је тако и одлучио, рекавши: "Осудили сте невиног". Након тога је приступио ритуалном прању руку. Отуда потиче израз "прање руку" у значењу скидање одговорности са себе.

Осуђеног Христа војници су бичевали, ставили му на главу трнов вијенац и тјерали га да до брда Голгота носи крст, на којем је разапет.

Распетог Христа војници су проболи копљем између ребара, ставили му на уста сунђер натопљен сирћетом, а изнад главе плочу са натписом на хебрејском, грчком и латинском језику: "Исус Назарећанин, цар јудејски". За то вријеме Исус је молио Бога да им опрости, ријечима: "Опрости им, Боже, јер не знају шта чине".

Света јеванђеља наводе да је Христос у "девети час дана", односно у три часа послије подне испустио душу.

У моменту Христове смрти небо се потпуно помрачило, настала је невиђена олуја, гробови су се отворили, а стијена на коју је стављен крст пукла је по неприродној линији.

Мртвог Христа скинули су са крста, умотали у погребно платно, сахранили у гробницу, на чији улаз је постављена велика камена плоча, а пред гробом су стражарили легионари.

Христова жртва и његова смрт на крсту је ради спирања гријеха цијелог људског рода и претходила највећем догађају – Васкрсу – којим је Богочовјек побиједио смрт и вјечну погибељ, као посљедице гријеха.

На данашњи дан строго се пости (на хљебу и води) и фарбају у црвено ускршња јаја. Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као "чуваркућа", заштитник породице. Домаћица се прво прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице, васкршње или богојављенске

Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обиљежава осим строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући.

Од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.

Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, већ се ујутру читају "Царски часови". Царским часовима се на јутрењу подсјећа на вођења Христа на суд ка Понтију Пилату, вријеме осуде, вријеме крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тијела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.

У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.

Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.

Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опијело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом. Статије су пјесме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.

По народном вјеровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лијепу жељу, и та жеља ће бити испуњена.

Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи и најрадоснији празник – Ускрс.

У неким крајевима се данас пали ватра да би све зло изгорјело.

Према вјеровању, ако на данашњи дан пада киша, неће бити воћа, док ће, уколико је ведро, род бити богат.Такође се и не пјева, не весели се, а од Великог четвртка до Васкрса, недјеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона, јер су она у православној цркви знак радости, него се вријеме богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.

Овај дан је у календару обиљежен црвеним словом па се стога ништа не ради ни од кућних, ни од пољских послова. Жене тог дана ни по коју цијену не смеју да узму иглу у руке, јер се јверује да ће им на рукама избити пликови. У кући се не пали ватра, не кува се чак се и хљеб не мијеси тог јутра. Међутим, у неким крајевима Срби вјерују да је најтужнији дан у хришћанству најбољи за калемљење воћа јер се "прими све што се тог дана накалеми".

Вјерује се и да оног ко на Велики петак опере косу цијеле сљедеће године неће бољети глава као и да кућу ваља мало помести метлом, а онда ту метлу бацити, а са њом и сво зло из куће и домаћинства.

Старији људи кажу и да ако на Велики петак пада киша, неће бити шљива, а ако је топло и сунчано, очекује се велики род воћа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.